Odumi-REM

Od 5. novembra Srbija više nema telo koje donosi odluke o elektronskim medijima jer je tog dana sadašnjim članovima Saveta REM-a mandat po sili novog Zakona istekao, dok procedura za izbor novih članova Saveta još nije pokrenuta.

Rad REM-a u poslednjih 10 godina obeležili su brojna kršenja zakona i skandali, a Slobodan Cvejić, bivši član Saveta Regulatora, ocenjuje njhov posao kao klasično fingiranje institucionalne prakse. Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji kaže za Dosije o medijima da za deceniju rada, REM nije ni približno ostvario svoje zakonske funkcije.

Žmurenje na kršenje zakona komercijalnih televizija, kršenje sopstvenih pravilnika, poslovnika i zakona, neefikasnost, politizacija, netransparetnost rada, samo su neki od „dostignuća” rada Saveta REM-a u poslednjih deset godina. Iako je teško dodeliti Oskara za najveći faul u ovako žestokoj konkurenciji, pobedu odnosi činjenica da je na neki način Savet REM-a uspeo da ukine sam sebe. Jer, pravno gledano, prema novom Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), SavetRegulatora od 5. novembra ove godine, više ne postoji.

Istine radi, za poslednji propust REM deklarativno nije kriv – javni poziv za nove članove Saveta trebalo je da raspiše skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, još u maju (najkasnije u avgustu) u skladu sa novim ZEM-om, usvojenim prošlog oktobra. Međutim, u julu članovi Saveta podneli su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti baš tog člana Zakona, što je vlasti bio odličan izgovor za neraspisivanje javnog poziva. Kako je ministar informisanja Dejan Ristić u septembru izjavio, to se neće desiti dok se ne završi postupak pred Ustavnim sudom. Da jedno s drugim nema veze svedoči i Vladana Jaraković, iz pravnog tima organizacije CRTA, koja kaže da podneta incijativa za ocenu ustavnosti ne odlaže primenu ZEM-a.

Zbog toga što nije pokrenula incijativu na vreme za izbor novih članova Saveta, četiri organizacije – Slavko Ćuruvija fondacija, CRTA, NUNS i NDNV, podneli su početkom novembra krivičnu prijavu protiv Nevene Đurić, predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.

Članovi Saveta REM-a izdali su saopštenje da od 5. novembra, više ne obavljaju svoju funkciju, a predsednik Srbije obavestio je javnost da uskoro počinje proces izbora novih članova Saveta Regulatora.

Kršenje zakona i manipulacija REM-a

Prema mišljenju Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i kreatora brojnih zakona u oblasti elektronskih medija, kao i člana radne grupe za izradu novog Zakona oelektronskim medijima, REM nije ni približno ostvario svoje zakonske funkcije.

„On je u samo nekim formalnim aspektima ostvarivao svoju funkciju u tom smislu što se bavio izdavanjem dozvola za određene zone pokrivanja, što je izdavao uputstva pružaocima medijskih usluga, tu i tamo primenjivao određene sankcije za nezakonita ponašanja emitera, ali to su bile sporadične stvari. Generalno uopšte ne postoji konstruktivan doprinos regulatora u smislu jedne pozitivne, prodemokratske, proevropske, transformacije medijskog sistema Srbije posebno u pogledu ponašanja elektronskih medija. Oni apsolutno nisu nimalo doprineli da se više poštuju zakoni, da se poštuju profesionlni, etički i standardi evropskog regulatornog okvira, da se insistira na medijskom pluralizmu sadržaja, na nediskiminatornosti, da u medijima postoji kritičko mišljenje, da se eliminišu govor mržnje, sve što su glavne uloge REM-a“, objašnjava Veljanovski za Dosije o medijima.

Cvejić napominje da je tokom poslednjih deset godina Savet nastojao da sebi oduzima ingerencije i da, kako kaže, ne uznemirava najmoćniju medijsku kuću (Pink) koja donosi oko polovine prihoda REM-a.

S tom ocenom se slaže i Vladana Jaraković, koja za Dosije o medijima kaže da u čitavom periodu svog unkcionisanja, REM nije postupao kao čuvar javnog interesa, favorizujući partikularne interese pružalaca medijskih usluga na štetu zaštite javnog interesa u oblasti elektronskih medija.

„Jedan od ključnih problema je suštinsko nerazumevanje značaja medijskog regulatora u demokratskom društvu. REM sebe doživljava kao servis za izdavanje dozvola i naplatu naknada dok čitav spektar regulatornih ovlašćenja uopšte ne koristi. Obrnuto ulozi koju je sam sebi dodelio, REM bi trebalo da bude čuvar slobode izražavanja koji ima ključnu ulogu u očuvanju i promociji slobode i pluralizma medija“, smatra Jaraković.

Nezavisnost rada Regulatora godinama se dovodi u pitanje, što se pre svega odnosi na postupak imenovanja članova Saveta. Analiza rada REM-a od 2017. do 2020. Slavko Ćuruvija fondacije, pokazala je da je Savet radio uglavnom u nepotpunom sastavu, jer se procedura za izbor novih članova nije poštovala. Posledica svega toga je, kako se navodi u analizi, da je Savet duži period funkcionisao samo sa šest umesto devet članova, kao i da su većinu u takvom sazivu Saveta činili članovi predloženi od države, što je prouzrokovalo da je većina odluka u periodu od 2017. do kraja 2019. donošena jednoglasno.

Ta praksa se nakratko promenila kada su članovi Saveta postali Slobodan Cvejić i Judita Popović, koji su uložili napore da se oblast elektronskih medija dosledno reguliše i rad Regulatora učini transparentijim.

Bitke su se vodile na svakoj sednici, podnošene su nove incijative, a odluke u korist emitera ili države bilo je teško usvojiti. Zapisnici su postali sadržajniji, rad Regulatora transparentniji i, između ostalog, Cvejić i Popović su bili dostupni za medije. I pored dobre volje, politička je bila jača, te su u borbi sa vetrenjačama i Cvejić i Popović izgubili – dali su ostavke.

Cvejić kaže da je bilo očigledno da do depolitizacije Saveta REM-a neće doći, ali da je bilo potrebno (kao i sada) smeniti ne samo Savet, nego ceo REM.

“ Odgovornima za zloupotrebu ovog važnog regulatornog tela zabraniti na 10 godina zapošljavanje u javnom sektoru zbog ugrožavanja opšteg interesa i neodgovornog obavljanja funkcije“, smatra Cvejić.

Nakon ostavki Cvejića i Popovićeve, idila nerada i donošenja jednoglasnih odluka po meri komercijalnih emitera je nastavljena. Savet je u tom maniru i završio mandat, dodelivši u samom finišu mandata, 1. novembra, regionalnu dozvolu za emitovanje programa, nikom drugom nego televiziji Informer, ekranizovanoj verziji tabloida Informer.

Bogata kolekcija skandala i propusta

Mnogo je primera tokom poslednje decenije rada Saveta REM-a kada su Pink, i druge televizije sa nacionalnom pokrivenošću bile „pomilovane”. Jedan od najvažnijih je svakako ponovna dodela dozvola za nacionalno pokrivanje komercijalnim televizijama 2022, koje se nisu pridržavale programskih laborata na osnovu kojih im je ranije dodeljena dozvola za nacionalnu pokrivenost.

„Namera REM-a jeste da istim televizijama produže trajanje i u svemu tome se vidi ogroman broj indicija da su oni u potpunoj sprezi i sa vlašću i sa tom medijskom biznis sferom, najvećim komerijalnim medijima“, ističe Rade Veljanovski.

Ponovnom dodelom nacionalnih dozvola TV Pink, TV Prva, TV Happy i B92, REM je prema rečima Vladane Jaraković, zanemario čitav niz povreda zakona koje su u periodu važenja prethodne dozvole pravile ove televizije i zapravo ih nagradio produživši privilegovan položaj koji imaju na tržištu kao imaoci dozvole za nacionalno pokrivanje.

Ona podseća na izjavu predsednice Saveta iz jula 2022, prilikom predstavljanja podnosilaca prijava za dozvole, kada je istakla da svi kandidati imaju iste startne pozicije i da „ono što se dešavalo poslednjih 16 godina ne postoji“.

„Ova izjava, izrečena sa pozicije autoriteta u Savetu, predstavila je direktan poziv ostalim članovima na kršenje odredaba Zakona o elektronskim medijima i Pravilnika o minimalnim uslovima za izdavanje dozvole koji jasno propisuju na koji način REM ceni prethodno ponašanje onih PMU koji su već imali dozvolu. Naknadno raspisivanje konkursa za dodelu pete dozvole, koji upkos davnom proteku zakonskih rokova i još uvek nije okončan, demonstracija je zlonamernog izigravanja čitavog niza propisa“, ocenjuje Jaraković.

Poslednjih godina REM je sve manje transparentan i efikasan, sve češće u službi vlasti i komercijalnih emitera. Mediji i javnost jako teško dolaze do informacijama o radu REM-a jer članovi Saveta nikako ili veoma retko komuniciraju sa novinarima iz nezavisnih medija, zapisnici sa sednica koji se objavljuju mesecima kasnije su sve šturiji, pozive na sednice novinari ne dobijaju, te je rad REM-a obavijen velom tajne.

Kao najteže kršenje propisa, Vladana Jaraković dodaje i izostanak kontrole izbornih kampanja; neizricanje mera za teške povrede zakona (od kraja 2021. do kraja 2023. Savet REM-a nije izrekao nijednu meru televizijama sa nacionanom pokrivenošću); dodeljivanje dozvola za emitovanje kompanijama u vlasništvu Telekoma, koje je do donošenja novog Zakona o elektronskim medijima u novembru prošle godine, bila nezakonita.

Profesor Veljanovski dodaje još jedan važan propust REM-a, a to je kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) u delu poštovanja pluralizma i eliminisanja monopola. Naime, ZJIM zabranjuje medijski monopol, kada se, kako navodi profesor, isti politički stavovi istovremeno promovišu u većem broju medija, a REM na to ne reaguje (kada se na primer intervju sa predsednikom republike istovremeno prenosi na 80 televizija).

Kada je reč o efikasnosti, samo ove godine, REM je napravio nekoliko teških propusta. Zbog kašnjenja u proceduri za konkurs za izdavanje regionalnih dozvola, medijima je 7. marta istekla dozvola za emitovanje, te su od tada do 1. novembra, kada su dozvole konačno dodeljene, prikazivale program bez dozvole. Takođe, REM je doneo novi Pravilnik o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge u kojem nije predviđena ranija obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom da emituju dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni, i kulturno-umetnički program. Nadalje, REM još nije objavio izveštaj o monitoringu televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom predizborne kampanje za izbore održane u decembru prošle godine, u čijim programima su prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) apsolutno dominirali naprednjaci.

Posledice nesavesnog rada REM-a

Decenija nesavesnog rada Regulatora ostavlja dalekosežne posledice po građane. Vladana Jaraković navodi da time što Regulator nije koristio sve raspoložive mehanizme iz svoje nadležnosti kako bi obezbedio zakonitost rada pružalaca medijskih usluga, REM je omogućio pristrasno izveštavanje, posebno tokom izbornih kampanja.

„Selektivnim objavljivanjem informacija, kršenjem zakonskih rokova za donošenje odluka i ontinuiranom promocijom samo jedne političke opcije, Savet REM-a je doprineo narušavanju ravnopravnosti u pristupu informacijama, što direktno utiče na sposobnost građana da donose informisane odluke. Na ovaj način, REM je stvorio uslove u kojima se normalizuje jednoumlje i ograničava politički pluralizam“, upozorava Jaraković.

Način rada Regulator poguban je za različite aspekte društvenog života, napominje Cvejić i dodaje da je ključno to što zaštićeni mediji koji besomučno sprovode kampanju za vladajući režim, promovišu kulturu nasilja, društvenih podela i sukoba, primitivizma i neodgovornosti.

„Za mene lično najbolniji je poraz koji smo doživeli sa majskim tragedijama iz 2023. godine, jer sam pre toga, u vreme borbe za ograničavanje vremena emitovanja rijaliti programa, ukazivao da otvorena promocija nasilja u TV programima vodi ka porastu nasilja u društvu i nepredvidim posledicama. Ovo, naravno, nije jedini uzrok ovih tragedija, ali je jedan od važnijih jer kreira opštu atmosferu u društvu i za njega su mnogo odgovorni članovi Saveta i rukovodstva REM-a koji su obrazlagali status quo i glasali da se ništa ne menja“, napominje Cvejić.

Kada je u pitanju budućnost, Cvejić smatra da će situacija sa REM-om u osnovi ostati ista, dokle god dominantan autoritarni obrazac političke kulture ostavljaju dovoljno prostora da rukovodstvo kancelarije u službi REM-a omogući bezbolnu tranziciju na novi zakon sa očuvanim mehanizmima distribucije moći na medijskoj sceni.

Tek, kako zaključuje, ozbiljnija politička promena i sprovođenje lustracije i eventualno krivično gonjenje onih za koje bi se dokazalo više od opstrukcije rada regulatornog tela moglo bi da nas kolektivno otrezni i postavi na ispravan razvojni kolosek.

Cvejić: Za mene lično najbolniji je poraz koji smo doživeli sa majskim tragedijama iz 2023. godine, jer sam pre toga, u vreme borbe za ograničavanje vremena emitovanja rijaliti programa, ukazivao da otvorena promocija nasilja u TV programima vodi ka porastu nasilja u društvu i nepredvidim posledicama. Ovo, naravno, nije jedini uzrok ovih tragedija, ali je jedan od važnijih jer kreira opštu atmosferu u društvu i za njega su mnogo odgovorni članovi Saveta i rukovodstva REM-a koji su obrazlagali status quo i glasali da se ništa ne menja

Jaraković: Jedan od ključnih problema je suštinsko nerazumevanje značaja medijskog regulatora u demokratskom društvu. REM sebe doživljava kao servis za izdavanje dozvola i naplatu naknada dok čitav spektar regulatornih ovlašćenja uopšte ne koristi. Obrnuto ulozi koju je sam sebi dodelio, REM bi trebalo da bude čuvar slobode izražavanja koji ima ključnu ulogu u očuvanju i promociji slobode i pluralizma medija

Veljanovski: Generalno uopšte ne postoji konstruktivan doprinos regulatora u smislu jedne pozitivne, prodemokratske, proevropske, transformacije medijskog sistema Srbije posebno u pogledu ponašanja elektronskih medija