Sezona lova na novinare

Kako se Srpska napredna stranka obračunava sa neistomišljenicima i onima koji izveštavaju kritički o njihovoj vladavini

Napadi na novinare u Srbiji svakodnevna su pojava i šira javnost je na to pomalo oguglala. Međutim, baza napada Nezavisnog udruženja novinara pokazuje da ova godina, koja se još nije završila, nije nimalo dobra. Naime, do sada smo već imali 125 napada, čime se približavamo konačnom broju iz 2022. kad ih je bilo 137. Prošle, 2023. zabeleženo je 183 napada različitih vrsta, ali godinama unazad dominiraju pritisci i pretnje. Tu i tamo pojavi se poneki napad na imovinu ili pretnja imovini.

Iza ovih brojeva kriju se ljudi i sudbine, od kojih tek poneka izađe u javnost. Jer, takav je posao, primimo pretnju k znanju, prijavimo gde treba i idemo dalje. Dok ti ne dođu pod prozor. A došli su.

„O, budi neko drugo ime!“

Prof. Dinko Gruhonjić trpi napade godinama unazad. Međutim, ove godine dogodilo se nešto što je dostojno scenarija za horor film: zaista su mu došli pod prozor. Gruhonjić se na jednom festivalu u Hrvatskoj našalio sa činjenicom da deli ime sa poznatim ustaškim zločincem Dinkom Šakićem. Usledio je progon, koji se sa mreža i režimskih medija prelio i do zgrade u kojoj stanuje, na ulice kojim prolazi, do fakulteta na kom radi. Traume koje izaziva ova hajka oseća i njegova pordica. Policija nedeljama vrši bezbednosnu procenu, ali se o njenim rezultatima ne zna ništa. Gruhonjić dobio obezbeđenje od Evropske federacije novinara, a ne MUP-a.

Njega je na novosadskom naselju Liman, dok je šetao, verbalno napao nepoznati muškarac. Prema Gruhonjićevim rečima, pretio mu je fizičkim nasiljem i uputio niz šovinističkih uvreda. Kada se Gruhonjić okrenuo i krenuo prema njemu, on je pobegao. Gruhonjić je i ovu pretnju prijavio policiji. I pored toga što su dve osobe uhapšene zbog pretnji Gruhonjiću i izvršnoj direktorki NDNV-a Ani Lalić Hegediš, intenzitet napada na njih se ne smanjuje i postavlja se pitanje šta će država uraditi za njihovu bezbednost. A ista ta policija propustila je zakonom propisan rok za procenu Gruhonjićeve bezbednosti.

Ispred Gruhonjićeve zgrade ispisana su dva preteća grafita, što je već samo po sebi užas. Međutim, kada su komšije i prijatelji došli da uklone grafite, pojavile su se neke individue koje su branile grafit. Zamislite, dragi čitaoci, ovu postavku: živite u svojoj zgradi, u svom mirnom kraju i neko odluči da na zidu izrazi mržnju koju prema vama gaji. Normalan svet izađe da to očisti, a neke spodobe dođu i izazivaju incidente, tvrdeći da je skroz u redu da vam na zgradi piše da ste “za večni dom spremni”.

„Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali u mojoj karijeri, koja traje skoro 30 godina. Verovatno ćemo postati svesni razmere traume i toga šta smo preživeli kada uspemo da se odbranimo od ovoga. I siguran sam da će nam biti potrebna stručna pomoć da to prevaziđemo. Mi od toga ne bežimo i to je stvar koju ne treba tabuizirati. Ovo je ujedno i moja poruka za sve mlađe kolege koje se bave profesionalnim novinarstvom, da ne beže od psihološke podrške koja je novinarima u zemljama poput Srbije više nego potrebna“, ispričao je Gruhonjić u martu za portal „Cenzolovka“.

Nešto kasnije, dokopao se ovog slučaja i predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično…

„Što se tiče Novog Sada, pozivam sve da niko nikom ne preti. Pozivam one profesore da ne govore novinarkama da su ružne, to je sramota za njih. Molim da ne prete Dinku Gruhonjiću, sve najgore mislim o njegovim izjavama, ali ću svim silama da štitim njegov fizički integritet i njegovo pravo na drugačije mišljenje. Ne postoji čovek koji gore misli o svakom slovu ili reči koje je taj čovek izgovorio“, rekao je predsednik Vučić na konferenciji za novinare 21. marta, ali je dodao i: „Sram ga bilo za Dinka Šakića. Ustaški zlikovac koji je poklao desetine hiljada Srba. Sram te bilo za to. To ne znači da neko sme da ugrožava njegov fizički integritet. Ovog profesora koji je vređao novinarke treba još više da bude sramota. Kaže on njoj da je mnogo ružna… Zamislite da ja nekom kažem da je ružan i debeo, a ja mnogo lep i zgodan.“

Sve ovo Vučić govori u trenutku dok je Filozofski fakultet u Novom Sadu pod okupacijom momaka u majicama sa likom Milorada Ulemeka Legije, koji traže da Dinko Gruhonjić dobije otkaz. Nekoliko njih identifikovani su kao pristalice ili članovi Srpske napredne stranke.

Ana, ali ne ona Ana

Zbog nastupa na istom festivalu i zlonamerno protumačene izjave, pretnje je počela da dobija i Ana Hegediš Lalić. Od 1200 pretećih poruka koje je dobila, osam je ispunilo kriterijume za krivičnu prijavu. Ali, tu saga tek počinje. „Kako je objavljeno da je došlo do hapšenja čoveka koji mi je pretio preko društvenih mreža, nove pretnje su se samo multiplifikovale. To je jedan začarani krug iz kojeg ne znam kako ćemo da izađemo“, rekla je Hegediš Lalić u aprilu ove godine. U julu, Anin slučaj dobija potpuno neverovatan preokret. Optuženi za ugrožavanje bezbednosti Ane Lalić, državljanin Francuske i Srbije S.I, pobegao je iz – kućnog pritvora.

To je saopštio predsednik Komsije za istraživanje ubistava novinara i izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić. Prema Matićevim rečima, nema podataka o tome da li je S.I. napustio zemlju. Za 3. jul je bio zakazan pretres u Višem sudu u Beogradu kako bi se saslušao optuženi i kako bi se sud upoznao sa dokazima i njegovim priznanjem, kao i sa zapisnikom o ispitivanju oštećene Ane Hegediš Lalić. Optuženi se nije pojavio na glavnom pretresu i prekršio je meru zabrane napuštanja stana, koja je određena na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, iako je Posebno tužilaštvo za VTK tražilo redovan pritvor.

Pošto su mu putna dokumenta oduzeta, zemlju je mogao da napusti samo ilegalno, te je moguće da se krije i u Srbiji, što znači da se možda i šeta Novim Sadom pored, već ugroženih, Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića kojima je pretio.

Pošto ima dva identiteta: u srpskom pasošu pod imenom Saša Ilić, a u francuskom kao Ilber Alexandre, koji su mu oduzeti, moguće je da raspolaže i nekim drugim dokumentom kojim je mogao da pređe granicu.

I sad, kako čovek da se ne zapita šta je u glavi nekoga ko ima dvojno državljanstvo, ko može lepo da uživa u „gradu svetlosti“, a umesto toga, on šalje preteće poruke novosadskoj novinarki, te završava u kućnom pritvoru iz kog, na koncu, beži. Zašto je pobegao, samo on zna, ali mi vidimo da ima nešto što ne zna. Koliko god ovde vladala nekažnjivost za pretnje novinarima, zakonom je to ipak zabranjeno. Najbednije od svega je to što delija iz Pariza verovatno ne bi dobio ni dan zatvora, već neku uslovnu kaznu. I to je ono što nas sve ljuti, ali nemoćni smo.

Ana Lalić Hegediš rekla je u julu da je uplašena za bezbednost nakon što je čovek koji joj je pretio pobegao iz kućnog pritvora u Smederevskoj Palanci. Kako je Lalić Hegediš rekla za list Danas, nadala se da je hapšenje tog čoveka znak da institucije žele da zaštite novinare. „Ispostavilo se da je to još samo jedan kozmetički gest, koji je trebalo da služi da se umiri novinarska zajednica, ali i međunarodna javnost koja je vršila pritiske na Srbiju zbog situacije u kojoj novinari žive i rade ovde“, navela je ona.

Novinarka navodi i da je sama činjenica da je čovek kome su oduzeta dva pasoša uspeo nekim čudom da nestane sa lica zemlje, u relativno malom gradu kao što je Smederevska Palanka, govori da ovde niko ne shvata ozbiljno težinu njegovih pretnji.

„Osećam strah za svoju bezbednost, ali i za bezbednost svoje porodice, jer je taj čovek govorio kako će me pronaći i da će mi ubiti muža”, dodala je. „Neverovatno je da su vlasti od gomile ljudi koji su mi upućivali pretnje uspele da uhapse samo jednog čoveka, pa ni njega nisu uspeli da sačuvaju.“

A šta je sada Tamara bogu zgrešila

Početkom jula smo ostali zapanjeni vešću da je optuženi za pretnje Ani Lalić Hegediš uspeo da pobegne iz kućnog pritvora, a već krajem tog meseca dočekao nas je sinhronizovani napad režima i njemu naklonjenih medija na Tamaru Skrozzu, zbog jedne – reprize.

Skrozza je još u junu gostovala u emisiji „Da sam ja neko“ na Televiziji N1, a u julu je emitovana repriza. U ovoj emisiji, govoreći o Petom oktobru, Skrozza je izjavila: „Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“

Prorežimski tabloid Informer je 30. jula na naslovnoj strani otvorio „sezonu lova“ na Skrozzu, inače, zamenicu glavnog urednika FoNeta, zbog njene izjave o događajima u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine.

U interpretaciji Informera Skrozza je tom prilikom rekla da je „Vučića trebalo ubiti 5. oktobra“. To Vučićeviću nije bilo dovoljno pa je u foto-rubrici Informera u kojoj svakodnevno objavljuje fotografije golih žena, uz jednu takvu napisao: „Meni ova Skrozza skrozz nije jasna“, dokazujući svoju poslovičnu mizoginiju i seksizam. Informer je Tamaru Skrozzu uzeo na zub jer dosledno i nepotkupljivo decenijama kritikuje Miloševićevu i Šešeljevu vlast i njihove današnje izdanke.

Skrozza je povodom kampanje koju su režimski mediji pokrenuli protiv nje za Cenzolovku rekla da do sada na sve slične optužbe nije odgovarala tužbama, ali da su u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište. „Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, izjavila je za portal Cenzolovka.

Ona je rekla da se oseća ugroženo i da joj je najviše žao njene ćerke i majke kojima sve ovo veoma teško pada. „Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim“, navela je Skrozza.

Međutim, hajci na Skrozzu priključio se i ministar informisanja Dejan Ristić, odnosno, celo Ministarstvo informisanja.

Reagovanje Ministarstva, međutim, sasvim je suprotno od onoga što su FoNet i novinarska udruženja tražili. Na gotovo dve novinarske šlajfne teksta sa licemernim naslovom „Sučelimo stavove i činjenice, a nipošto ljude“, nadležno ministarstvo se, u suštini, pridružuje lažnim optužbama i jezivim željama koje Skrozza dobija od ponedeljka uveče, kada su na nju naskočili Informer, Alo, Novosti, Pink i slični.

„Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izražava zabrinutost zbog sve učestalijih manifestacija govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor“, počinje saopštenje i čovek bi pomislio: evo, sad će da opomenu “svoje” da se smire i ostave Skrozzu na miru. Ali ne… „Najnoviji primer jeste deo izjave gđe Tamare Skroza dat u emisiji ‘Da sam ja neko’ emitovanoj početkom juna ove godine u programu TV N1“, nastavlja se u saopštenju: „Gospođa Skroza je, govoreći o događajima koji su se odigrali tokom noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, pored ostalog, kazala: ‘Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme. Ali, što se mene tiče ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.'“

Ministarstvu je, kažu u saopštenju, „teško oteti se utisku da je gđa Skroza, u delu prethodno citirane izjave koja se odnosi na to da je Srbija u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da ostane ‘bez nekih ljudi’, te da je ta noć trebalo da bude ‘nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije’, implicitno izrazila žaljenje zbog toga što u tim dramatičnim okolnostima pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života. Svako naknadno pojašnjavanje ovog poprilično jasnog iskaza predstavljalo bi učitavanje u reči gđe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže.“

Ovo možda nije najopasnija, ali svakako jeste najsumanutija hajka na novinare do sada. Prvo, žena uopšte nije rekla ono što tvrde da jeste. Drugo, ova hajka traje još uvek, ne sve vreme istim intenzitetom, ali tu je. Svako malo, po potrebi, neko je izvuče i povampiri. Letos smo mislili da prave haos jer je leto i nemaju teme kojim bi se bavili. Sada je već jasno da im je namera da izlude Tamaru Skrozzu.

I ne samo Tamaru Skrozzu, već i Dinka Gruhonjića, Anu Lalić Hegediš, Vericu Marinčić, Zorana Drekalovića… Dopišite se sami.