EN
Povodom obeležavanja 30 godina postojanja Nezavisnog udruženja novinara Srbije pitali smo dugogodišnje članove i članice zašto su se učlanili u NUNS, zašto su još uvek tu i da li imaju neke preporuke za budući rad Udruženja.
Vuk Cvijić
Ne bih ništa menjao u NUNS-u. Voleo bih da naša profesija ovde jača, ali to nije u moći našeg udruženja. Član sam od devedesetih i, eto, nažalost, sada su iste potrebe da se brani profesija jer je ugrožena kao i tada što je bila. Iskreno rečeno, super je što uopšte postojimo.
Aleksandar Timofejev
Svi se dobro sećamo zašto je osnovan NUNS. To je bio odgovor grupe novinara koji su hteli da se bave svojim poslom profesionalno i nezavisno, na ono što je u to doba radilo Udruženje novinara Srbije koje je tada bilo striktno uz Miloševićevu vlast i u ogromnoj meri je odstupalo od svih postulata profesije.
Mi smo se okupili, ja sam bio među najmlađima tada. Krenuli smo ispočetka i vrlo brzo smo na čelu sa Draganom Nikitovićem, našim prvim predsednikom, legendarnim sportskim reporterom, stekli i ugled i sve ono što bi jedno pravo, slobodno udruženje novinara trebalo da postane. Tako da sam jako ponosan što sam među osnivačima i sa ponosom kažem sa članskom karticom broj 6.
Sam NUNS je, što je i logično kroz tolike godine, imao i uspona i padova, neki put sam bio i nezadovoljan time kako funkcioniše, jer je vrlo često izdavao saopštenja koja su više ličila na politička nego na strukovna. Nisam bio srećan zbog toga ali naravno nisam nikada razmišljao da se iščlanim iz NUNS-a i eto, i danas pokušavam, koliko mogu, da doprinesem radu našeg udruženja.
Jako se zalažem za to da se držimo profesije, jer naša profesija je ugrožena svaki dan sa različitih strana i aspekata i moramo se boriti za nju.
Jelena Zorić
Učlanila sam se u NUNS još daleke 1998. godine, gotovo čim sam napunila 18 godina, pošto sam počela od detinjstva da se bavim novinarstvom. Tada sam prošla kurseve NUNS-a i dalje učila. To što sam tada naučila primenjujem i dan-danas. Potom su došle druge obaveze i bila sam neredovna, ali u međuvremenu, naravno, nisam postala članica nijednog drugog udruženja.
Pre nekoliko godina sam odlučila da se aktiviram u NUNS-u, jer mislim da treba svojim gestom da pokažem gde nalazim oslonac. A ja taj oslonac nalazim od prvih ozbiljnijih novinarskih koraka.
Devedesetih je NUNS imao poseban zaštitnički stav i bio je veliki oslonac novinarima i mislim da smo zahvaljujući NUNS-u i preživeli devedesete. U jednom trenutku činilo se da će se stvari normalizovati i mnogi nisu osećali potrebu da budu aktivni u udruženju. Danas NUNS opet ima veliku ulogu, jer opet je došlo vreme strašnih pritisaka na novinare. Udruženje pruža i pravne zaštitu, psihološku podršku, prijateljsku kafu, pruža korisne obuke, organizuje tribine, tu možete dobiti informacije o konkursima za zaposlenje, o projektima, dobiti besplatnu obuku u Beogradu ili u inostranstvu… Sve ono što mi je trenutno profesionalno i kolegijalno potrebno, nalazim tu.
Danica Vučenić
Učlanila sam se u NUNS još na samom početku, dosta nas iz „devedeset dvojke“ u jednom trenutku, to se sećam. To su bile devedesete i NUNS je tada delovao kao „svetlost na kraju tunela“ u tom mraku ratnom i mi smo smatrali da nam je tamo mesto imajući u vidu da smo radili u B92 i da smo se svi nalazili u istoj poziciji tada.
Svi smo mi odgovorni za profesiju i stanje u profesiji, ne mislim da je NUNS odgovoran za to ili predsednik NUNS-a. U suštini, mislim da je naša profesija neuspešna u tome da izgradi jedan front, profesionalni front otpora neslobodi govora, neslobodi medija, pritiscima itd. To nije pitanje samo sadašnje naše pozicije, nego je tako decenijama unazad. To je verovatno iz razloga što su ljudi u našoj profesiji slabo plaćeni, nemaju vremena da se bave tim stvarima na taj način, mnogi menjaju poslove, mnogi su nezaposleni, pritisnuti od poslodavca itd. Ne mogu sad krivicu zbog toga da svaljujem ni na NUNS, nego prosto se nalazimo u takvoj jednoj situaciji. Ipak, NUNS stoji iza novinara, čini ono što može u domenu svoje moći i institucionlanih i vaninstitucionalnih mogućnosti. NUNS nosi težinu pozicije svih nas zajedno i zajedno sa nama.
Ljubica Gojgić
Učlanila sam se u NUNS sredinom devedesetih, na samom početku moje karijere. Članstvo u NUNS-u tada je bilo i jed-na vrsta opredeljenja novinara da će da sledi ideju nezavisnosti ili će da bude na onoj drugoj strani. Možda će nekima biti neobično moje objašnjenje, ali NUNS je tada mladim novinarima bio mesto gde treba biti, zbog susreta sa iskusnijim kolegama i zbog zajedničke borbe za slobodu govora, za slobodu medija i zaštitu medija.
Ja verujem u pripadnost profesionalnim udruženjima i drago mi je što više nema velike političke razlike između dva udruženja, UNS-a i NUNS-a.
I dalje verujem da zajedno možemo da odgovorimo na neke izazove snažnije i glasnije nego pojedinačno. Moja preporuka bi bila da, iako NUNS nije sindikat, da se ne zaboravi taj momenat borbe za poboljšanje uslova rada.
NUNS se bavi slučajevima zlostavljanja na poslu, mobinga, ali generalno mislim da su uslovi rada, to koliko su novinari plaćeni, da je i to deo priče o slobodi govora i nezavisnosti medija. Mislim da je taj momenat malo zapostavljen.
Nemam ništa da zamerim NUNS-u, ali očekivala sam glasniju reakciju NUNS-a na oslobađanje Džulijana Asanža i naročito na odluku Saveta Evrope da ga proglasi novinarom uzbunjivačem i žrtvom političkog progona.
Igor Božić
Za mene nije bila opcija da budem član nekog drugog udruženja s obzirom na to da je to bila jedina alternativa u vreme režima Miloševića. Još uvek sam u NUNS-u zato što mislim dabaštitinivrednosti koje su bile i tada i da je svakako i dalje na tragu onoga što sam očekivao.
Dušan Čavić
Moja majka je jedna od osnivačica NUNS-a, ali nisam se zbog toga učlanio. Razlog je što sam od 1994. radio na nezavisnom mediju B92 i bilo je logično, pogootovo u tim vremenima, da se učlanim u NUNS. Mislim da udruženje radi profesionalno, odgovorno, realno u skladu sa vremenom u kome živimo, kako na zaštiti kako novinara tako i profesije. Nema nečeg čime sam nezadovoljan u radu NUNS-a, naprotiv.
Nedim Sejdinović
Smatram da je NUNS ubedljivo najrelevantnije udruženje novinara u Srbiji čiji su članovi u najvećoj meri privrženi kritičkim i drugim pravilima naše profesije, koja je, kao što dobro znamo, u velikoj krizi. Članstvo u NUNS-u, zajedno sa mnogim novinarima i medijskim radnicima koje izuzetno cenim, za mene je neka vrsta časti i neka vrsta privilegije.
Zamerke NUNS-u uvek treba da se uzmu uz izvesnu rezervu, zbog toga što NUNS radi u neprijateljskom okruženju, što NUNS funkcioniše u jednoj državi u kojoj su medijske slobode i novinarska prava sistematski i sa namerom ugrožene, a NUNS je udruženje koje se bori protiv toga i samim tim je na meti raznih moćnika. Ono što je problem u svemu tome jeste što su NUNS i nezavisni novinari na meti tzv. kolega iz režimskih medija, koji ih takođe smatraju neprijateljima i hoće sa njima da se obračunaju.
Smatram da bi udruženje moralo, bez obzira na sve to, da malo pojača i produbi komunikaciju sa članstvom. Znam da možda nema uvek dovoljno resursa, ali komunikacija je ozbiljna, pogotovo ako je dvosmerna. Po mom mišljenju treba dosta da se radi na tome. Osim toga mislim da posebnu pažnju treba skrenuti na novinare na lokalu, zbog toga što su oni posebno ugroženi. Po prirodi stvari su izloženi neposrednim političkim i drugim pritiscima, a sa druge strane nemaju zaštitu javnosti kao što imaju novinari iz velikih centara. Mi znamo kada su neki novinari iz velikih centara napadnuti da se „galami“ o tome, ali kada novinari na lokalu bivaju u sličnim situacijama uglavnom se veoma malo zna.
Jovana Gligorijević
Za mene je potpuno prirodno da bude članica NUNS-a, s obzirom na to da sam karijeru počela i da je nastavljam u nedeljniku Vreme. Naši osnivači su ujedno i osnivači NUNS-a tako da pri izboru udruženja nisam ni razmišljala o bilo kojoj drugoj opciji i nekako je prirodno da kad radite u nezavisnom mediju da budete član ili članica NUNS-a, što je ujedno i razlog zašto sam ostala. Bilo je i raznih ljutnji i odlaženja, vraćanja, ali kad se uvek vratiš NUNS-u to već govori i o kredibilitetu i o važnosti bivanja članicom NUNS-a i delom te vrste borbe za nezavisno novinarstvo, koju vodi principijelno i beskompromisno. Možda je potrebna veća posvećenost mladim novinarima jer se novinarstvo promenilo i drugačije ga doživljavaju čak i starije generacije.
