ENKao primer kršenja novinarskih standarda, Radulović je naveo list Kurir, koji je u više navrata pisao o pojedinim državnim funkcionerima ne poštujući osnovne principe novinarske profesije. To se, kako je rekao, odnosi na način na koji je taj dnevni list preneo navodne informacije tajne službe o ministru finansija Mlađanu Dinkiću. U tim napisima nisu poštovana osnovna novinarska pravila, odnosno, novinar nije saslušao drugu stranu, a informacija je objavljena bez potvrde bar još dva izvora.
– Posebno je zanimljivo to da se u tu priču uključio i Glas javnosti objavljivanjem da je ‘Informacija Dinkić’ falsifikat i ovim činom napravio šizofrenu situaciju da se u jednom listu istog vlasnika ista stvar tvrdi, a u drugom demantuje – istakao je Radulović napominjući da se slično ponovilo i u pisanju Kurira o guverneru Radovanu Jelašiću i potpredsedniku Vlade Miroljubu Labusu, kada nije poštovana obaveza da vest i komentar budu jasno razdvojeni.
– Srpsko novinarstvo u ovom trenutku liči na hor sastavljen od nemih ljudi koji pevaju gluvima. Nema jasnih standarda, a činjenica je da je javnost u Srbiji drugačija od one u zemljama sa razvijenom medijskom scenom – istakao je Voja Žanetić, analitičar i direktor marketinške agencije Mozaik.
– Problem je i u tome što je javnost u Srbiji endemska, i različita od javnosti u zemljama razvijene medijske scene zapadne Evrope. Ona se ogleda u psihološkom statusu čitaoca, jer su u Srbiji ljudi oguglali na velike medijske zloupotrebe, a i kratkog su pamćenja – istakao je Žanetić. On je ukazao da je slučaj izveštavanja o sistematskom pregledu učenika u klinici Ecim dokaz jedne nove metodologije koja je u poslednje vreme uvedena u javni život Srbije i da se to najbolje može definisati rečima da je „krivotvorenje opravdano ukoliko je bazirano na dušebrižničkom senzacionalizmu“.
J. Čolak
