GLASOVI ISTINE

NUNS je pre tri decenije osnovan kao profesionalna organizacija i do danas, uprkos brojnim preprekama i neprijateljskom okruženju, i uz uspone i padove u radu, dosledno i uporno insistira na unapređenju i zaštiti prava, položaja i bezbednosti novinara u društvu, kao i na razvoju medijskog sistema utemeljenog na osnovnim vrednostima demokratskog društva

Krajem marta 1994. godine u beogradskom Domu omladine osnovano je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a oko 350 novinarki i novinara prisutnih na osnivačkoj skupštini usvojilo je Statut i Pismo o namerama i ciljevima, i izabralo organe udruženje. Nepuna dva meseca kasnije obavljena je registracija „društvene organizacije“, po slovo tadašnjeg zakona, i NUNS je zvanično počeo da počeo sa radom.

Nukleus udruženja nastao je sa dolaskom na vlast Slobodana Miloševića i kako je njegova vladavina poprimala odlike autokratije i tiranije tako je potreba za novim udruženjem postajala sve veća. Glasovi istine bili su sve brojniji i ta baklja slobodnog novinarstva upaljena tada – pronosi se do danas.

Sa početkom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji čistka nepodobnih i neposlušnih dobila je stravično ubrzanje, što se najjasnije manifestovalo u najmoćnijem mediju – Televiziji Beograd. Kako tadašnje rukovodstvo jedinstvenog Udruženja novinara Srbije (UNS) nije reagovalo na pogrom velikog broja svojih članova koji nisu pristajali na širenje propagande i govora mržnje, već je svim snagama podržavalo Miloševićev režim, usledio je rascep na Skupštini udruženja održanoj na Tari jula 1992. godine. Protivstatutarno je sastav Skupštine proširen delegatima medija pod kontrolom vlasti i nova većina je preotala UNS, a velikom delu nezadovoljnog članstva, pošto su im svi pravni lekovi odbijeni, preostalo je da formira novo udruženje.

Prvo je nakon sporne skupštine spontano osnovan Odbor za slobodu medija pri tadašnjem Savezu nezavisnih sindikata novinara, a potom i Predsedništvo vanredne skupštine Udruženja novinara u stalnom zasedanju, sa idejom da se stvori nova profesionalna novinarska organizacija. Tako je prvo 19. januara 1993. godine osnovan Fond solidarnosti, kako bi se organizovano pomoglo brojnim otpuštenim i suspendovanim novinarima, a za predsednika je izabran Hari Štajner.

„Svako od nas bi morao – i zbog sebe i zbog obraza – da se kako može i ume suprotstavlja ovom pogubnom talasu koji je zahvatio i Univerzitet, Narodno pozorište, Muzej savremene umetnosti, Klinički centar, škole. Ako se ne suprotstavimo, ako se predamo, ni mi, ni naša deca nećemo imati nikakvu budućnost“, rekao je tada Štajner.

Nezavisni novinari u Vojvodini su se organizovali još krajem osamdesetih i u januaru 1990. godine osnovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), a taj „pelcer“ je prenet u Beograd u proleće 1994. godine, kada je osnovan NUNS.

Svi članovi NDNV-a su pristupili novom udruženju koje pokriva celu republiku, a značajnu podršku osnivanju dao je i sindikat „Nezavisnost“.

„Udruživanje novinara Srbije u nezavisna udruženja proizvod je nacional-socijalističkog režima Slobodana Miloševića, njegovih fašističkih pomagača i kamarile domaćih izdajnika; i na tome smo im jedino zahvalni. Sa uspešnim organizovanjem je počelo prvo u Vojvodini, jer je bila prva na udaru tokom ‘jogurt revolucije’, kada su rasterane redakcije Dnevnika i RTV Novi Sad. Ideja, međutim, nije bila nova: već 1989. u Beogradu se pojavila inicijativa za osnivanje Udruženja profesionalnih novinara Srbije, formalizovana u Inicijativnom odboru čiji pokretači su bili iz kuće Politika, prve žrtve Miloševićeve ofanzive na medije. A kritična masa potrebna za osnivanje NUNS stvorena je tek posle velikog pogroma u RTS, januara 1993. Dotle smo mi iz NIN-a i još neki, isti takvi kao i mi, gledali da šta ćemo od sebe i osnivali ili utvrđivali: B-92, Radio Pančevo, Vreme, Našu Borbu i još neke medije, gde se moglo. Naravno da smo jedva dočekali stvaranje NUNS“, svedočio je svojevremeno Miloš Vasić, jedan od osnivača i od 1997. do 1999. godine predsednik udruženja.

Skupština u Domu omladine okupila je preko 350 novinara iz cele Srbije: u radnom Predsedništvu bili su Rade Veljanovski, Mile Isakov, Stevan Nikšić, Hari Štajner i Miodrag Stoilović, a za prvog predsednika izabran je Dragoljub Dragan Nikitović, čuveni sportski novinar, komentator i urednik u Televiziji Beograd. Mnogi veliki sportski događaji, pre svega bokserski, košarkaški i atletski, ostali su upamćeni po Nikitom glasu i komentarima. Bio je među nekoliko stotina zaposlenih u RTS-u, koji su dobili otkaze zbog privrženosti novinarskom profesionalizmu, integritetu i kodeksu.

„Dragan Nikitović, čestit čovek, oštar na peru i jeziku, poznat po slobodarskom opredeljenju, izabran je za prvog predsednika. NUNS je počeo da živi. Kolege, novinari iz sveta brzo su shvatili da u Beogradu i Srbiji ima žurnalista koji brane čast i ugled svoje profesije, koji ne služe režimu odgovornom za ratni požar. Osnivanjem NUNS-a povučena je duboka vidljiva linija razgraničenja. Čestiti Ijudi u novinarstvu su orbi et urbi saopštili da se protive politici Miloševića. Članstvo je iz nedelje u nedelju postajalo sve brojnije. Nekoliko meseci posle osnivanja pristupnice je potpisalo 936 novinara. Nije važan samo broj već i podatak da su u članstvo stupili novinari visokog ugleda i moralnog integriteta. Osnivanjem NUNS-a sačuvana je čast profesije, poverenje građana u novinare, odgovorne Ijude svesne da svojom rečju u velikoj meri doprinose opredeljivanju građana, da od njih prave slobodne građane ili pokorne robove režima“, zapisao je o tim događajima Zaharije Trnavčević, jedan od osnivača, takođe legendarni novinar Televizije Beograd iz njenog zlatnog doba, urednik redakcije za poljoprivrednu i mnogih emisija, počev od čuvene – „Znanje – imanje“.

Prvi član NUNS-a, sa članskom kartom broj 1, bio je Predrag Milojević, veteran i legenda srpskog novinarstva između dva svetska rata, urednik i dopisnik Politike iz sveta.

Prvi Izvršni odbor NUNS-a činili su, pored Nikitovića, Hari Štajner, Stevan Nikšić, Aleksandar Timofejev, Verica Rupar, Dimitrije Boarov, Ofelija Backović, Cvijetin Milivojević, Milica Kuburović, Isidora Sekulić, Olivija Rusovac, Gordana Suša i Dušan Mašić.

Milan Vlajčić je bio predsednika prvog Suda časti NUNS-a, a članovi su bili Aleksandar Nenadović, Slavoljub Đukić, Milan Milošević i Jan Briza. U prvi Nadzorni odbor NUNS-a ušli su Dragoš Ivanović (predsednik), Milutin Mitrović, Margita Cvetković, Mario Brudar i Nebojša Vuković, a prva Komisija za prijem novih članova radila je u sastavu: Vladan Radosavljević (predsednik), Zoran Mamula, Tanja Jordović, Živoslav Miloradović i Nadežda Gaće.

Dva meseca po osnivanju, 19. maja 1994. godine, NUNS je zvanično registrovan kao društvena organizacija, a kao osnivači upisani su: Velimir Ćurguz Kazimir, Gordana Logar, Sena Todorović, Zoran Radosavljević, Rade Veljanovski, Lila Radonjić, Branka Mihailović, Ljubica Marković, Milan Vlajčić i Ivana Živkov. Nekoliko meseci kasnije Nezavisno udruženje novinara Srbije je postalo član Međunarodne federacije novinara (IFJ) sa sedištem u Briselu, a potom i Evropske federacije novinara (EFJ).

U jesen te godine kao preduzeće u privatnoj svojini kod Privrednog suda u Beogradu registrovan je Medija centar, za predsednika Upravnog odbora izabran je Velimir Ćurguz Kazimir, a za prvog direktora imenovan je Hari Štajner.

O prvim danima NUNS-a pisala je svojevremeno Gordana Logar, koja je nasledila Nikitovića i bila predsednica od 1995. do 1997. godine. Ona svedoči da je UNS, potpuno pod kontrolom Miloševićevog režima, stalno dovodio u pitanje legitimnost i reprezentativnost NUNS i ometao dobijanje svih prednosti koje su od države imali novinari.

„UNS je onemogućavao i korišćenje povlastica na železnici i u aviosaobraćaju koje su novinari uživali na službenim putovanjima. Veoma često su ometali i dobijanje novinarskih akreditiva u državnim institucijama. U ovome su imali punu podršku vlasti i samo zahvaljujući ugledu Dragoljuba Nikitovića Nikite neka od tih prava su dobijena bar – posredno“, prisećela se Gordana Logar tog vremena i naglasila da je već u prvim mesecima postojanja NUNS imao dva velika iskušenja – otmicu spoljnopolitičkog urednika Vremena Dušana Reljića, i nasilno oduzimanje Borbe, poništavanje privatizacije i stavljanje pod kontrolu države.

I od tada do danas NUNS ispisuje svojim delovanjem hroniku nepristajanja: i nakon demokratskih promena u septembru i oktobru 2000. godine, nije bilo spremnosti da se do kraja demontira sistem kontrole medija i da se smanji uticaj izvršne vlasti na javne servise, što je na kraju i dovelo do današnje skoro potpune okupacije medija od strane režima Aleksandra Vučića.

NUNS je pre tri decenije osnovan kao vanstranačka, profesionalna organizacija i do danas, uprkos brojnim preprekama i neprijateljskom okruženju, i uz uspone i padove u radu, dosledno i uporno insistira na unapređenju i zaštiti prava, položaja i bezbednosti novinara u društvu, kao i na razvoju medijskog sistema utemeljenog na osnovnim vrednostima demokratskog društva. Kako je zapisano u Statutu, misija NUNS-a je da snažnim i proaktivnim delovanjem u javnosti štiti prava članova i drugih medijskih profesionalaca u Srbiji, sistematski unapređuje profesionalne standarde i promoviše etički odgovorno novinarstvo.

Ali, kako kaže Vukašin Obradović, jedan od osnivača i predsednik udruženja od 2010. do 2017. godine, NUNS nikada nije bio samo organizacija, skup pojedinaca, odnosno udruženje građana, kako se to kolokvijalno kaže, već je NUNS ideja – simbol borbe novinara za svoju profesiju, za slobodne medije, za demokratsko društvo.

„Suštinski, ta osnovna nit provlači se kroz naše delovanje od osnivanja u Domu omladine. Ta misija NUNS-a dobijala je vremenom svoj puni smisao. Mnogobrojne akcije poput ‘živog lanca oko Borbe’, prikupljanja pomoći redakcijama koje su kažnjavane po Šešeljevom i Vučićevom Zakonu o javnom informisanju, potom upornih zahteva da se rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, ali i napadi na naše koleginice i kolege, do podnošenja tužbe protiv promotera ratnohuškačke propagande, ali i jasnog i snažnog suprotstavljanja posle 5. oktobra, kada su na vlast došli ‘naši’, svim pokušajima da se mediji ponovo stave pod neku vrstu kontrole. Sve to učinilo je da NUNS postane ne samo važna profesionalna asocijacija, već i jedan od stubova demokratskih procesa u Srbiji“, reči su Obradovića od pre deset godina kada je NUNS takođe obeležavao jubilarni rođendan.

Tada je već mnogima bilo jasno kuda vodi nova vlast predvođena prvim potpredsednikom vlade i novopečenim šefom svih tajni službi i urednikom većine medija.

„Novinari su uplašeni, pod velikim pritiscima, slabo plaćeni, a većina medija posluje na samoj ivici ekonomske isplativosti i zavisi, ne od tržišta, već od države, odnosno vlasti. U medijima dominira neprofesionalizam i autocenzura. Medijske slobode u Srbiji odavno nisu bile na nižim granama, a pluralitet mišljenja i stavova u medijima je, čini mi se, manji nego u Miloševićevom periodu“, zaključio je Obradović u tekstu iz 2014. godine, i od tada su se uslovi za rad profesionalnih i nezavisnih novinara drastično pogoršali.

Danas NUNS okuplja preko 2.500 članova i veoma je aktivan u odbrani slobode izražavanja i zaštiti prava, položaja i bezbednosti novinara, i bavi i drugim bazičnim pitanjima profesije, od kojih su neka i dalje na dnevnom redu zahvaljujući aktuelnoj vlasti, ali udruženje se svih ovih godina bavi i organizovanjem seminara, edukacijom novinara  izdavačkom delatnošću, objavljuje periodično Dosije o medijima, realizuje brojne projekte, sarađuje sa partnerskim organizacijama, počev od NDNV-a, okuplja novinarske organizacije u regionu i aktivan je u Evropskoj federaciji novinara, a za svoje članstvo obezbeđuje i brojne povlastice, koje svakom pojedinačno omogućavaju bolji i efikasniji rad.