Večernje novosti o Asadu kao o „borcu za svoju zemlju”, prećutkuju hapšenja i torture

Nakon skoro četvrt veka u Siriji je pala vlast Bašara al Asada koji je dobio azil u savezničkoj Rusiji, a u pregledu dešavanja Večernje novosti diskretno staju na stranu (i) ovog diktatora. U njegovoj biografiji navode da se borio za svoju zemlju, a prećutkuju da je Asadov režim ocenjen kao jedan od najrepresivnijih na svetu, da je u njegovim zatvorima od 2011. godine završilo više od 100.000 ljudi zbog kritike vlasti i opozicionih aktivnosti, da su ljudi tamo mučeni i ubijani, kao i da mnogo sirijskih porodica više od decenije čeka na bilo kakve vesti o uhapšenima kojima se u zatvorima gubi svaki trag. Nema ni navoda međunarodnih organizacija o tome da je Asadov režim u nekoliko navrata koristio hemijsko oružje za obračun sa sopstvenim građanima poput napada nervnim gasom sarinom i da je u tim napadima poginulo više hiljada ljudi.

Izvorni članak je objavljen 10.12.2024. (Večernje novosti)

„Oftalmolog koji se borio za svoju zemlju”, romantičan je naslov jučerašnjeg teksta u Večernjim novostima. Daje se kratka biografija Bašara al Asada, čija je vladavina završena ovih dana nakon 24 godine vlasti i 13 godina građanskog rata koji se od 2011. godine odvijao u ovoj bliskoistočnoj zemlji.

Građanski rat u Siriji je počeo kao deo šireg talasa Arapskog proleća, kada su građani izašli na proteste protiv Asadovog režima tražeći demokratiju i slobode. Režim je na ove proteste odgovorio žestokim nasiljem, a sukob je prouzrokovao veliku humanitarnu i izbegličku krizu – prema podacima UNHCR-a, do 2015. gotovo pet miliona Sirijaca je napustilo zemlju, tražeći utočište u susednim zemljama i Evropi. Tokom 2015. godine, kako je pisala Al Džazira, u Evropu je stiglo oko milion izbeglica, od čega je skoro polovina bila iz Sirije.

U tekstu Večernjih novosti se navodi hronologija vladavine porodice Asad koju je započeo Bašarov „snažni otac” Hafez, da se Bašar, po dolasku na vlast, dosta oslanjao na očeve saradnike i njihove naslednike, ali da se profilisao kao zapadno orijentisani predsednik. Ubrzo po preuzimanju čela države, Novosti pišu da je Asad dozvolio intelektualcima da osnivaju klubove u kojima će slobodno diskutovati, ali da ih je ubrzo ugasio kada su intelektualci zatražili veći stepen demokratičnosti. Navode da je tada policija „zatvorila desetine aktivista”, i to je, ako je sudeći prema ovom tekstu Večernjih novosti, ujedno i vrhunac nepočinstava bivšeg sirijskog državnika.

Ipak, izostavljeni su ključni detalji.

Asad je na čelu Sirije 2000. godine nasledio svog oca Hafeza. Iako je javnost, kako se navodi na sajtu Britanike, dočekala Bašara el Asada kao potencijalnog reformatora, demokrate i borca protiv korupcije, on je pošao stopama oca autokrate.

Njegova vladavina je obeležena korišćenjem brutalnih metoda razračunavanja sa političkim neistomišljenicima, naročito usled protesta u okviru Arapskog proleća 2011. koji su prerasli u dugogodišnji građanski rat između režima i njegovih protivnika i tokom kojeg je ubijeno više od pola miliona ljudi, a 12 miliona raseljeno.

U godišnjim izveštajima međunarodne organizacije Fridom Haus, navodi se da je reč o jednom od najrepresivnijih režima na svetu, koji zabranjuje istinsku političku opoziciju i guši slobodu govora i okupljanja. U tim izveštajima se navodi da Asadovu vladavinu karakterišu korupcija, tortura političkih zatvorenika, nestanci svih koji oponiraju vlastima, neslobodni izbori i ugušeni mediji, masovna raseljavanja stanovništva, prekidi humanitarne pomoći ugroženima i slično.

Prošle godine je internacionalna mreža za izbeglice Refugees International podsetila na podatke Sirijske mreže za ljudska prava, da je do tog trenutka više od 150.000 ljudi, uključujuči oko 15.000 žena i dece, i dalje bilo u nekom od sirijskih zatvora, a mnogi su se vodili kao nestali. Reč je o ljudima koji su uhapšeni zbog javnog istupanja protiv režima ili opozicionih aktivnosti i koji, prema izveštaju UN iz 2023, u zatvorima doživljavaju torturu.

Ta tortura ima za cilj, piše UN, da izvuče „priznanja” i uključuje vezivanje, savijanje tela zatvorenika u automobilske gume, teška prebijanja crevima, štapovima, kablovima, elektrošokove, spaljivanje delova tela i seksualno nasilje.

Osim ovoga, nehumani uslovi u pritvoru uključuju i ekstremno prenatrpane ćelije, nedostatak hrane, pijaće vode i mokrog čvora, raširene bolesti, infekcije, uskraćivanje medicinske nege.

Mnogi Sirijci, piše u ovom dokumentu, žive bez ikakvih informacija o sudbini članova svojih porodica koji su u zatvorima, a te informacije se i namerno skrivaju što je još jedan od vidova psihološke torture koju je, prema sumnjama UN, sprovodila vlast Bašara el Asada.

Pažnju javnosti na problem protivpravnog zatvaranja i ekstremne torture političkih neistomišljenika sirijskog režima naročito je privukao tzv. Cezarov izveštaj objavljen 2014. godine. Reč je o dokumentu u kome se opisuje sistematsko ubijanje više od 11.000 zatočenika u jednom regionu tokom građanskog rata od marta 2011. do 2013. godine. Izveštaj je napisan na osnovu informacija i fotografija koje je javnosti dostavio anonimni izvor „Cezar”, fotograf sirijske vojne policije čiji je zadatak bio da fotografiše ubijene zatvorenike, ali koji je tajno sarađivao sa opozicijom. Autentičnost fotografija je proverio i potvrdio Human Rights Watch koji je svetskoj javnosti prezentovao ovaj izveštaj.

Još jedan sličan dokument objavio je Amnesty International 2017, o vojnom zatvoru Sednaja u blizini Damaska, koji Amnesty naziva „klanicom” i u kome su se dešavala i masovna vešanja civila. U tom zatvoru je, bez bilo kakvog suđenja, od 2011. do 2015. godine ubijeno između pet i 13 hiljada ljudi.

Osim ovoga, režim Bašara al Asada je, piše Fridom Haus, optužen i da je više puta koristio hemijsko oružje za obračun sa sopstvenim stanovništvom, od čega je najsmrtonosniji bio napad nervnim gasom sarinom 2013. u sirijskom gradu Guti kada je, prema procenama, poginulo između 300 i 1700 ljudi. Vlasti u Damasku su negirale upotrebu hemijskog oružja.

U pomenutom tekstu o oftalmologu koji brani svoju zemlju, nema ni reči o ovim dešavanjima u državi koja je od 2011. godine razorena građanskim ratom, i u kojoj milioni žive u stanju konstantne humanitarne krize, nasilja i straha. Za to vreme, sa druge strane, porodica Bašara al Asada je uživala u luksuzu – američki Stejt Dipartment je procenio da vrednost njihovog bogatstva iznosi između milijardu i dve milijarde dolara.

Razmere tog bogatstva se mogu videti ovih dana, nakon što je Asad sa svojom porodicom evakuisan u Moskvu, a pobunjenici upali u njegovu vilu iz koje su, piše Gardijan, izneli sve što su mogli da dohvate. Snimci beleže prostrane hodnike, raskošno opremljene sobe, skupoceni nameštaj, umetnička dela, markiranu garderobu, pune frižidere, a u garaži i veliki broj automobila, privatnu teretanu i bunker.

Prema navodima medija, uključujući i Večernje novosti, režim Bašara al Asada je pao u momentu kada su njegovi saveznici bili okupirani svojim problemima, poput Rusije koja je „zauzeta” u Ukrajini. Kako piše CNN, nije sasvim izvesno šta će se dalje dešavati, kako će izgledati novi sistem upravljanja s obzirom na različite grupe i interesi koji su uključeni, i da li će sve ovo dovesti do dalje nestabilnosti. Američki zvaničnici upozoravaju da bi ovaj vakuum moći mogle da iskoristi i islamska teroristička organizacija ISIS.

Izvor: Raskrikavanje