ENAnastasijević tvrdi da zna kome je Jadranka Šešelj predala spisak potencijalnih svedoka koje treba eliminisati ili zastrašiti, a koji je sastavio njen suprug.
Na tom spisku je, kako me je upozorio Haški tribunal nekoliko meseci pre atentata, bilo i moje ime – kaže Anastasijević, koji već skoro dve godine živi u inostranstvu.
Anastasijević tvrdi da je spisao dospeo u ruke jednog bivšeg Šešeljevog telohranitelja, višekratno osuđivanom zbog raznih krivičnih dela, sa dobrim vezama i u podzemlju i u politici.
„Na njemu je bilo da nađe izvršioce. Zanimljivo je da je posle mog teksta u „Vremenu“, u oktobru 2007. godine, taj čovek bio napadnut i jedva je ostao živ. Sada je invalid. Mislim da je neko hteo da se pobrine da on ne progovori, jer je jedini koji može da dovede u vezu naručioca i egzekutore“, kaže Anastasijević.
Što se tiče incidenta koji se desio pre tri godina kada je podmetnuta bomba pod Anastasijevićevim prozorom, novinar kaže da nema nove informacije.
„To je sad, što bi se reklo, „hladan slučaj“ i za još koju godinu biće sasvim zaboravljen. Uostalom, ja već skoro dve godine živim u inostranstvu i jedva ponekad pomislim na to“, kaže Anastasijević.
Poslednji formalni kontakt s policijom vezan za rasvetljavanje ovog slučaja novinar imao je u oktobru 2007, nakon što sam u „Vremenu“ objavio svoja saznanja o pozadini atentata.
„Oni su onda od mene uzeli izjavu, i to je bilo to. Neformalno, međutim, raspitivao sam se kod nekih kontakata kad sam poslednji put bio u Srbiji, i rečeno mi je da ni MUP ni BIA ništa novo nisu saznali. Uostalom, ne mislim da imam prava da dobijam redovne izveštaje od policijskih organa, ali to pravo imaju Predsednik, članovi Vlade i skupštinski Odbor za bezbednost. Simptomatično je, i nimalo iznenađujuće, što se niko od naših vrlih poslanika nije setio da pita šta je s tom istragom, ni ove ni ranijih godina“, kaže Anastasijević.
S obzirom na brojne tekstove o ratnim zločinima koje je Dejan Anastasijević napisao, postavlja se pitanje da li je još neko imao motiv da naudi Anastasijeviću osim Vojislava Šešelja.
„Osim Šešelja, motiv je imao i Jovica Stanišić, koji se u vreme atentata nalazio u Beogradu na lečenju. Stanišić je imao (pogrešnu) informaciju bi trebalo da svedočim protiv njega. Inače, u njegovom slučaju, nekoliko potencijalnih svedoka je stradalo pod sumnjivim ili nerasvetljenim okolnostima“, kaže Anastasijević.
