ENBeograd-Danas se navršava tačno 120 dana otkako finansijski, poreski i drugi inspektori istražuju „nezakonite radnje“ u firmama Radisava Rodića, osnivača i vlasnika Kurira i Glasa javnosti. Više od 150 kontrolora po nalogu Mlađana Dinkića teroriše firme, saslušava novinare, urednike i sve ostale službenike. Nije sporno da Ministarstvo finansija treba da radi posao, da kontroliše valjanost poslovanja privatnih i državnih preduzeća i da kažnjavaju one koji ne poštuju zakone. Mi apsolutno podržavamo taj deo posla Vlade Srbije. Mešutim, u ovom slučaju se radi o nečemu sasvim drugom. Radi se o čistoj osveti i revanšizmu.
Finansijski i drugi inspektori ušli su u Kurir i Glas onog trena kada je Glas javnosti objavio prvi tekst o misterioznom nestanku oko pet milijardi dolara koje je Miloševićev režim prebacio na Kipar, a koje je ministar Dinkić „zagubio“. Zbog „nezgodnih pitanja“ koje smo postavili Dinkiću, ali i afera vezanih za G17 o kojima smo pisali, finansijski i drugi inspektori privode novinare i urednike i ispituju ih po više puta. Pod pretnjom privođenja saslušavaju i žene koje su na porodiljskom bolovanju, kao i glavnog urednika Kurira koji je na lečenju zbog teškog loma noge.
Šta će uraditi ministar Dinkić ako ga pitamo koliko je državnih novaca potrošio na ovu svoju ličnu osvetu prema Kuriru i Glasu? Šta će biti ako pokažemo koliko je državnih i privatnih preduzeća pod zaštitom Ministarstva finansija koji ne plaćaju ni poreze ni doprinose, telefonske i druge račune? Postoji bezbroj pitanja koja treba javno postaviti lošem, sujetnom i osvetoljubivom ministru. To ćemo i uraditi.
Redakcija
