ENProsta računica kaže da je 150 službenika raznih ministarstava bilo angažovano na poslovima lične osvete i lečenju sujete jednog ministra. Samo plate za pomenute službenike državu su za to vreme koštale oko 50 miliona dinara. A bilo je i drugih troškova. Ukoliko pomenuti nisu imali pametnijeg posla, mogli su da pročitaju u Glasu javnosti i Kuriru gde bi sve bilo svrsishodnije da odu i pregledaju poslovanje (od Nacionalne štedionice, „Sartida“, pa sve do vila na Dedinju). Ozbiljne inspekcije te vrste dale bi mnogo bolje rezultate a i narod bi bio zahvalan. Ovako, te vrste inspekcija moraće da prođu tek kad odu ovi koji su trenutno na vlasti.
Podsećanja radi, po tužbi Glasa javnosti država je dužna da isplati ovoj firmi nekoliko stotina miliona dinara. I dok su sudski veštaci radili svoj posao na tom slučaju, Ministarstvo finansija je obezbedilo prisustvo istih onih osoba koje su u ime Jula odnosile opremu iz redakcije i zatvorile štampariju zbog štampanja biltena Promene. Njihovo bahato ponašanje kazuje da su oni i dalje na vlasti, samo što im šef, umesto cveta, u kosi nosi povremeno gitaru.
Finansijske i druge inspekcije do sada su pregledale nekoliko stotina kilograma dokumentacije za 15 godina unazad. Preko 60 novinara Kurira privedeno je na informativne razgovore, kao i više desetina bivših i sadašnjih radnika štamparije. Između ostalog, Radisavu Rodiću je ispitivano poreklo imovine od 1990. godine. Najviše su se zadržali na pitanjima kako je uspeo da se spase Julovog terora i odakle novac za plate i honorare novinarima. Neko, izgleda, pati što u terorističkim akcijama nije efikasan kao Jul, uprkos tome što je preuzeo deo kadrova.
Lečenje sujete osvetoljubivog ministra finasija, lako ćemo se složiti, moglo je ovu državu da košta mnogo manje od već pomenutih 50 miliona. Postoje nadležne institucije koje se profesionalno bave takvim slučajevima, a upućeni kažu da lečenje povremeno daje i rezultate.
Pošto za ovih 120 dana inspekcije nisu pronašle ništa od onoga što su tražile, javno ih pozivamo da objave rezultate svojih istraga, kao i saznanja gde se nalaze naše pare koje je svojevremeno režim Slobodana Miloševića prebacio na Kipar. Jer, od toga je sve počelo. Objavljivanjem feljtona „Demokratska pljačka Srbije“ u Glasu javnosti. Umesto da odgovori na pitanje, Mlađan Dinkić 120 dana drži inspekcije u firmama Radisava Rodića. Da li je odgovor na jedno pitanje vredan ovakvog ličnog obračuna, za koji trenutni ministar finansija koristi državne činovnike i državnu kasu? Jednom našem kolegi Mlađan Dinkić je privatno rekao: „Šta me boli uvo, neću se smiriti dok ih ne zatvorim“. Kada uvo boli, pametan čovek ide lekaru. U protivnom, uši mogu same da otpadnu, kada se bolesnik najmanje nada.
Redakcija Glasa javnosti
