Organizacija FemPlatz negirala je danas tvrdnje koje su se proteklih dana mogle čuti u javnosti da je „broj žena žrtava porodičnog nasilja bio najmanji u prethodnoj godini“ i da „imamo drastičan pad ubistava žena kada je u pitanju ubistvo u porodičnim okolnostima“.
U saopštenju se podseća da je te tvrdnje iznela Tatjana Macura, ministarka zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
„Takođe smo čuli i da ‘pad broja ubijenih žena pokazuje da mere države, koje se odnose na preventivnu zaštitu, kao i kampanje koje podstiču žrtve nasilja i one koji imaju saznanja da se nasilje dešava da nasilje i nasilnika prijave, daju rezultate“.
U saopštenju piše da dostupni podaci MUP-a pokazuju da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja kreće između 27.000 i 29.000.
„Na primer, u 2020. godini bilo je 27.953, dok je u 2024. godini bilo 27.428 događaja nasilja, što jasno pokazuje da je trend stabilan i da ne možemo da govorimo o smanjenju nasilja. Pored toga, broj krivičnih prijava je konstantno veoma nizak, a u 2024. godini iznosio je 15,7 odsto od ukupno evidentiranih događaja. Ako se ovome doda i podatak da je u 2023. godini skoro 53 odsto učinilaca nasilja u porodici osuđeno na uslovne kazne, evidentno je da se ne može govoriti o sistemskim poboljšanjima prevencije i zaštite žena od nasilja“, navode iz FemPlatz.
Ukazuju da su tvrdnje ministarke Macure neutemeljene i da nisu zasnovane na dokazima, na analizama ili istraživanjima.
„Iako je tačno da je broj femicida u 2024. godini bio manji u poređenju sa prethodnim godinama, svakako se ne može tvrditi da je to zasluga mera koje preduzima država, s obzirom da država već godinama ne ispunjava ni minimum na koji se sama obavezala, kao što je na primer, uspostavljanje tela za praćenje femicida, koje je planirano Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici“, ističu u saopštenju i dodaju:
„S druge strane, dostupna istraživanja nam pokazuju da žene nemaju poverenja u institucije – istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (2023), kao jedan od četiri najčešća razloga zašto žene žrtve nasilja ne prijavljuju nasilje, navode nepoverenje u institucije (pored straha, sramote, ekonomske zavisnosti od nasilnika)“.
FemPlatz navodi da smanjenje broja femicida tokom jedne godine, u državi koja nije uvela nove mere i koja nema funkcionalne mehanizme ni institucije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uz istovremeno nesmanjeni broj događaja nasilja, može imati različite uzroke, ali se o njima ne može govoriti bez ozbiljnog istraživanja.
„Smatramo da je neprimereno da se žrtve femicida koriste za prikupljanje političkih poena i dovođenja u zabludu građanki i građana Srbije o ‘rezultatima mera drz ave na prevenciji nasilja prema ženama’. Takođe, pozivamo sve institucije da postupaju u skladu sa svojim nadležnostima i da ne stvaraju iluziju napretka bez sistemskih promena“, poručuju iz FemPlatza.
Oni pozivaju institucije da:
- uspostave nezavisan mehanizam za praćenje femicida;
- uspostave jedinstven, centralizovan i transparentan sistem prikupljanja podataka o nasilju prema ženama, uključujući i femicide;
- osiguraju adekvatan zakonodavni i institucionalni okvir za procesuiranje femicida, prepoznaju ga u krivičnim zakonima kao teško ubistvo žene, odrede srazmerne i delotvorne sankcije za učinioce, kao i da dosledno sprovode zakone i politike u ovoj oblasti;
- obezbede delotvornu procenu rizika u prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, efikasnu zaštitu i informisanje žrtava
Izvor: N1
