Koliko je bio čudan put koji su u samo dva dana prešli srpski mediji izveštavajući o incidentu koji se u subotu ujutro dogodio u grčkom letovalištu Pefkohoriju, gde su u masovnoj tuči povređena dvojica državljana Srbije, i kako su srbijanski mediji javnosti prezentovali taj događaj deluje zaista zbunjujuće i tragikomično. Po već proverenom i ranije primenjenom klišeu u većini ovdašnjih medija, kao osnov vesti ne služi suština informacije koja treba da se prezentuje publici, već njeni marginalni detalji. Takve informacije sačinjene od svojih sporednih segmenata u osnovi služe da dezorijentišu konzumenata, koji bi potom postao laka žrtva ciljane i servirane spinovane dezinformacije.
Da je svojevrsna kompilacija subjektivnosti i relativizacije koja često rezultira tragikomičnim sadržajem u informativnom obliku, sasvim prihvatljiva i često primenjivana u srpskom novinarstvu, svedoci smo bili prethodnih dana.
Već nakon što su stigle prve informacije iz Grčke da su u tuči povređena dvojica srpskih državljana ovdašnji mediji su krenuli u „obradu“ pristiglih informacija u vezi tog događaja. No, čini se da u srpskim medjima nisu imali u vidu da i sutra postoji. Beogradska Politika je među prvima pohitala da „podrobnije informiše“ javnost šta se to zapravo dogodilo sa dvojicom Srba na ulicama Pefkohorija.
Prvog avgusta Politika o tom događaju izveštava pod naslovom – „Albanci pretukli srpske turiste u Grčkoj“.
U telefonskoj izjavi, koju je Politika dobila od jednog od dvojice povređenih mladića, može se pročitati kratak sinopsis celog incidenta. Pored ostalog, u toj izjavi Miloš Stojanović, mladić povređen u tuči kaže: „Zaustavili smo automobil jer smo videli veliku gužvu na ulici i trotoaru. Kada smo izašli saznali smo da su bez ikakvog povoda na nekolicinu srpskih mladića nasrnula petorica Albanaca, koji „na crno” rade u mestima na Halkidikiju. Istoga časa kada smo izašli iz auta i nas su počeli da tuku, a kada smo im pružili otpor, odnosno počeli da se branimo, njima se pridružilo još dvadesetak osoba“.
Nikoga od odgovornih u Politici nisu zainteresovale nelogičnosti i neproverene informacije u ovoj izjavi. Kako su dvojica mladića najpre izašla iz auta – dok je metež trajao – i uspeli da dođu do svih tih saznanja koje Stojanović navodi u opisu događaja, tim pre jer već u nastavku izjave, mladić kaže da su napadnuti istog časa kada su izašli iz automobila?
„Sitne“ nelogičnosti nisu bile prepreka da se iz konteksta upitne izjave jednog od učesnika u tuči u Politikinom izdanju od 1. avgusta već u naslovu prezentuje zaključak kako su „Albanci pretukli srpske turiste“.
Već sutradan, 2. avgusta, naslov drugog teksta koji je u vezi sa ovim slučajem je sasvim drugačiji. Naime, napadači se više ne identifikuju kao Albanci koji rade „na crno“ na Halkidikiju, već kako ih je i grčka policija okarakterisala u zvaničnom obaveštenju prosleđenom srpskom konzulatu u Solunu – kao „nepoznata lica“. Naslov teksta od 2. avgusta je manje senzacionalan, ali dosledan uređivačkoj politici ove kuće, patriotski – „Pretučeni Srbi još u Grčkoj“.
Čitajući o tome kako su ostali srpski mediji izveštavali povodom ovog događaja čitalac se može naći u ozbiljnoj nedoumici tražeći odgovor na pitanje – šta se zapravo dogodilo? Za naslove slovi nepisano pravilo da važe kao polovina od cele jedne informacije, bar kada su internet mediji u pitanju.
Neki nacionalistički mediji su krvnike srpskih mladića umesto Albanaca danas, već sutra preimenovali u „lude Grke“. Njima nije važno ko je tu koga tukao, zašto, o posledicama da ne pričamo – važno je po nacionalnosti imenovati napadače, pa ko god da su. Tako da i dan kasnije u medjijma stoje naslovi poput: „Grupa Šiptara u Solunu linčovala dvojicu Nišlija“, „Dvadeset ludih Grka tuklo Srbe dok je policija gledala!“, iako nema podataka koji ukazuju na identitet osumnjičenih.
Mediji koji su donekle u nešto malo manjem obimu skloni da izveštavaju u okviru svog patriotskog zanosa i obaveze, objavili su sledeće naslove: „Pretučeni srpski mladići“, „Srpskom turisti slomili rebra“, „Pretučeni srpski mladići u Grčkoj“, „Napadnuti srpski turisti u Pefkohoriju“ i slično… U suštini, najvažnije je „informisati“ javnost u Srbiji da su u Grčkoj pretučeni Srbi, a ostaje žal što u svojim medijima u formi srpskih dželata ne mogu imenovati za to uvek poželjne Albance.
Srpski medji, opširnije o incidentu
U srpskim medijima, dvojicu Srba pretukli su: Albanci koji rade „na crno“ na Halkidikiju; ludi Grci; ili pak „nepoznata lica“.
Napadača je bilo 5, 20, ili čak 30. Dvojica mladića su napadnuta zato što su: branili svoje zemljake, hteli da razdvoje zavađene, bez razloga, zato što su branili čast izvesne „prelepe Srpkinje“. Napadnuti su batinani, vremenski – od nekoliko minuta (po izjavi jednog od povređenih mladića), pa do čitavih pola sata. Ko uopšte može i preživeti batinanje „20 ludih Grka“, odnosno „20-30 Albanaca koji rade „na crno“, a čitavih pola sata?
Žrtve su napadnute rukama i nogama – stoji u većini medija, zatim drvenim palicama i motkama, a može biti čak i vatrenim oružjem – neki su pri pregledu oštećenog BMW-a „primetili“ i oštećenje „koje oblikom podseća na ulegnuće kakvo nasaje nakon udara metka“. Iznos pričinjene šteta na demoliranom automobilu takođe varira u širokom rasponu od 10 do 20.000 evra.
Politika u prvom tekstu kojim obrađuju ovaj događaj piše da je demolirani auto, vlasništvo jednog od dvojice pretučenih, „sitroen C5“, dok u drugom tekstu isti automobil se preimenuje kao model BMW-a.
Mediji su posebnu pažnju obratili na stepen oštećenja skupocenog BMW-a. Da li je razlog tome tradicionalna srpska fasciniranost automobilom kao statusnim simbolom ili je pak nešto drugo po sredi – nije ni važno. Uglavnom, čitavi pasusi posvećeni su nastradalom srpskom četvorotočkašu, pa tako ovdašnji mediji nesebično filuju detaljima svoje izveštaje o incidentu i o razlupanim stop svetlima, šiberdahu ili iskrivljenim vratima fancy BMW-a, gotovo više nego o konkretnim povredama dvojice mladića. How bizarre?
