Koliko je bio voljen i poštovan, svedoči veliki broj prijatelja i kolega koji su ga ispratili na večni počinak.
Za Romana se uvek moglo reći da je dobar i predobar, čestit i pošten, častan, nenametljiv i radan. Na svoj način blagorodan. Njemu se sve to čitalo sa lica, videlo iz blagog pogleda i osmeha, iz načina kako se svakome obraćao i kako je razgovarao. Takve odluke bile su sasvim u skladu sa njegovom dečačkom pojavom, koju je na svoj način nosio do poslednjeg dana.
Bio je istinsko dete „Večernjih novosti“, jer je i bukvalno u njima odrastao. Njemu je načelo Novosti „brzo, kratko i jasno“ postalo svetinja. To je vidljivo iz svakog teksta koji mu je prošao kroz ruke. Tako je bilo u „Enigmi“. A danas sa istinskim bolom konstatujemo da nad njegovom životnom ukrštenicom može sasvim opravdano da stoji naslov „Roman – ime za dobrotu“.
Autor: I.L.
