Mediji deset godina posle 5. oktobra

Strukovna udruženja upozoravaju da država i dalje ima preveliki uticaj na medije, kao i na sve jači upliv sumnjivog kapitala u vlasništvo i uređivačku politiku.

Deset godina posle demokratskih promena, mediji u Srbiji nisu pod direktnom kontrolom vlasti ali jesu pod političkim pritiskom.

Na medije utiče ekonomska kriza ali u uređivačku politiku sve češće se upliću i preduzetnici velikog i sumnjivog kapitala.

Novinare više ne proglašavaju izdajnicima, ali su često izloženi pretnjama, koje se sve češće zavrašivaju prebijanjem.

Napadači na novinare ili nikada ne budu pronađeni ili kada budu uhapšen,i budu veoma blago kažnjeni.

Glavni i odgovorni urednik “Politike” Dragan Bujošević kaže da ne vidi neku dramatičnu promenu u poslednjih 10 godina.

“Ne vidim neku dramatičnu razliku u medijima pre i posle 5. oktobra. Vidim dramatičnu razliku u tome što mi se čini da više nikome ne pada na pamet da može da ubije novinara, da ukine ili da zatvori neki list ili TV i radio stanicu koja mu se ne sviđa ili ne dopada”, kaže on.

“Šareno je kao što je bilo šareno i pre 5. oktobra. Postoji sve i svašta i nešto što je bilo jako, jako ružno i što je podsećalo na period od pre 5. oktobra, to su one izmene Zakona o informisanju”, podseća Bujošević.

Član izvršnog odbora NUNS-a, koji je od 2006. do 2008. obavljao funkciju pomoćnika ministra zaduženog za medije, novinar Dragan Janjić smatra da mešanje države i vlasti u uređivačku politiku i dalje postoji kao i da je uticaj kapitala na medije sve jači.

“Država je zadržala delimično vlasništvo u pojedinim medijima, a organi vlasti su zadržali upliv u medije kroz novac, oglašavanje, dakle promenio se pristup. Rekao bih da naročito ovaj segment uticaja moćnih kompanija na medijsku scenu danas postaje dominantan i vrlo naglašen”, ocenjuje Janjić.

“Ne mogu reći da je uticaj države prestao. Počeo je jedan proces, taj proces se nije završio, uticaj države je ostao, ali mogu reći da se ne vodi bezočna državna propaganda kakva se vodila nekada”, navodi on.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović ističe da je očekivala da će deset godina posle 5. oktobra mediji biti strogi kontrolori vlasti.

“Ja volim da podsetim da smo mi jako voleli da se rugamo i kritikujemo Miloševićeve novinare ali na neki način bi se moglo reći da ja pripadam toj DOS-ovoj generaciji novinara. Mi smo se bili zbližili sa opozicionim liderima za vreme Miloševića, mi smo sa njima neku vrstu borbenog bratstva stvorili, imali smo njihove mobilne telefone”, podseća ona.

“Kada su oni došli na vlast, mi smo nastavili da ih tretiramo kao da su oni naši drugovi iz borbe protiv tiranina, međutim mi smo bili dužni da ih vrlo strogo kontrolišemo”, kaže Ljiljana Smajlović.

Pored dva programa javnog servisa i pet televizija, celu zemlju pokriva isto toliko radio stanica. Tome treba dodati pokrajinske, regionalne, lokalne i gradske stanice kao i štampane medije čiji je tačan broj teško utvrditi.