EN1. Neistina je da bilo ko sistematski odbija da poreskim inspektorima dostavi potrebnu dokumentaciju, već je istina da je u stručnim službama svakodnevno prisutno u proseku četiri ekipe, sa po 10 do 12 inspektora ili policajaca Poreske uprave Srbije.
Svi inspektori traže sva dokumenta, i to odmah. Ne zanima ih što time krše osnovna prava poreskog obveznika.
2. Poreski inspektori i policajci traže dokumentaciju iz perioda od 1990. do 1999. godine, a previđaju činjenicu da je 2000. godine ta ista uprava pod Miloševićevim režimom, bez našeg znanja, obila magacin u kome se nalazila arhiva, zaplenila dokumentaciju bez našeg prisustva i odnela je, a da nam do danas nije vraćena. Odneto je oko 600 registratora. Podsećamo javnost da je to bila odmazda u vreme terora JUL-a zbog štampanja DOS-ovog biltena Promene. A i to je bio deo borbe za današnju demokratiju.
Pitamo javnost da li je zakonodavac predvideo da Poreska uprava ima pravo da nam traži dokumentaciju stariju od 10 i 15 godina. (Prilozi: 1, 2, 3)
3. Poreska uprava obmanjuje javnost kada kaže da su poreski inspektori tražili od Radisava Rodića nekakvu finansijsku dokumentaciju i da im je Rodić nije dostavio zato što je ne poseduje, te da su je oni pronašli u Rodićevim prostorijama. Istina je da su poreski policajci samovoljno ušli u računovodstvo i oduzeli dokumentaciju po sopstvenom nahođenju, bez znanja Rodića i bez uvida bilo koga od ovlašćenih lica u bilo kojoj firmi za koju zajedničke službe obavljaju poslove.
Javnosti je poznato da Mlađan Dinkić voli da fabrikuje neistine, zloupotrebljavajući položaj koji mu je dat, kao što je to učinio i sa upadom u Narodnu banku Srbije 5. oktobra. Samim tim nije ni čudno što pokušava da isfabrikuje i krivične prijave. Nadamo se da će pravosudni organi shvatiti o kakvom je moralu reč, što se, uostalom, jasno vidi i iz knjige „Demokratska pljačka Srbije“, zbog koje je cela ova haranga počela.
Odnošenjem kompjutera i druge opreme iz redakcije Kurira, Mlađan Dinkić može da pregleda sve originale koji su do sada objavljeni o mahinacijama G17 plus, kao i one koji su bili u pripremi.
4. Javno pitam Vladu Srbije, premijera Srbije kao i sve stranačke prvake – dokle će tolerisati ovakvu represiju koju ni Miloševićev režim nije činio preko JUL-a. Ako Koštunica dozvoljava da „njegov JUL“ sve to beskrupulozno čini sa pozicija vlasti i ministarske fotelje, s ciljem da prikrije svoja zlodela prema srpskoj ekonomiji i privredi, onda i on postaje saučesnik u njihovom kriminalu.
Radisav Rodić, pokretač Glasa javnosti i KuriraBeograd, 16. jun 2005.
