Podsetimo, šest od osam članova izmena i dopuna Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju 22. jula ove godine proglašeno je neustavnim, a do objavljivanja u Službenom glasniku one su bile i dalje na snazi, što znači da su mediji potonja četiri meseca bili u opasnosti od sankcionisanja po neustavnim odredbama.
Novinarska udruženja i medijska javnost, zbog činjenice da ova odluka suda nije bila objavljivana, više puta su upućivali upozorenja javnosti zbog mogućih posledica po medije sve dok su sporne odredbe zvanično na snazi.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, prethodno je usvojen uprkos velikom broju kritika stručne javnosti, da bi nakon godinu dana bio proglašen neustavnim.
Prema odluci Ustavnog suda, neustavne su odredbe koje regulišu ko može biti osnivač glasila, kaznene odredbe, odredbe koje propisuju da samo domaće pravno lice može da osnuje glasilo, kao i odredbe koje propisuju visine i vrste novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Sud je, takođe, odlučio da nisu u skladu sa Ustavom ni odredbe koje se odnose na obavezu tužilaštva ili suda da pojedine kazne mora izreći, a ni odredbe koje upis u Registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja javnog glasila i one kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i kršenje odredaba koje štite maloletnike proglašavaju za privredni prestup.
Ustavni sud je tada odlučio i da pokrene postupak za ocenu ustavnosti odredbe Zakona koja daje ovlašćenje nadležnom ministru da bliže uredi način vođenja Registra, zbog toga što, kako je obrazloženo, sam zakon ne sadrži nijednu odredbu o tome šta sadrži Registar, kao ni način vođenja Registra.
Odlučeno je i da osporena odredba koja predviđa obavezu upisa javnog glasila u Registar nije neustavna, kao ni to da država ima pravo da uspostavi javnu evidenciju, a ni odredbe koje uređuju da se podaci iz Registra dostavljaju resornom ministarstvu poreskim i drugim organima ne mogu biti sporne.
