Među ministarstvima koja smo kontaktirali najviše pitanja novinara dobijaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojem u proseku mesečno dođe oko 530 zahteva, kao i ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i prosvete kojima stiže od 20 do 30 dnevno. Međutim, uglavnom svi objašnjavaju da su novinari koji prate njihove nadležnosti dobro upoznati sa svojim sektorima, pa da zato i nema neobičnijih pitanja.
Sigurno je da od toliko zahteva postoje i poneki nelogični, neobični ili oni koji zasmeju zaposlene u tim službama, ali verovatno je da u ministarstvima ne žele da ih navode kako se ne bi zamerili novinarima koji bi prepoznali svoja pitanja. S druge strane, većina navodi da često stižu pitanja koja ne spadaju u njihovu nadležnost.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava napominju da osnovna nedoumica novinara proizilazi iz nedovoljno jasno povučene granice nadležnosti sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku u svesti novinara.
– Najneobičniji zahtevi tiču se pitanja novinara u vezi sa privatnim putovanjima ministra Čiplića, kao što su gde ide na more ili skijanje, da li je mason, gde slavi doček Nove godine i slično – ističu u ovom ministarstvu.
„Koliko je potrebno eksploziva da bi se most srušio i gde ga postaviti“, jedan je od neobičnijih zahteva novinara upućenih Ministarstvu unutrašnjih poslova, nakon dojave da se na Brankovom mostu nalazi bomba.
– Pitali su nas jednom i kada ćemo uhapsiti dečka koji je dojavio da je na mostu bomba i da li će to biti do pola četiri, jer im se tada zatvara novina. Takvih zahteva bilo je više – rečeno je ranije našem listu u Birou za odnose sa medijima MUP-a.
U Ministarstvu zdravlja navode da možda najneobičniji zahtevi stižu od novinara koji inače ne prate zdravstvo, pa samim tim ne znaju mnogo o određenoj temi, ni šta je u čijoj nadležnosti. Kako navode u Ministarstvu kulture, do zabuna najčešće dolazi u vezi sa pitanjima koja bi po nekoj logici i mogla biti u nadležnosti ovog ministarstva.
– Nekoliko puta smo dobili pitanje na koji način se staramo o srpskim vojničkim grobljima u inostranstvu, što je u delokrugu Ministarstva za rad i socijalna pitanja – kažu u Ministarstvu kulture.
Da se drugim organima postavljaju često pitanja iz nadležnosti Ministarstva rada, pokazuje i primer šta će Ministarstvo finansija da učini povodom sve većeg broja porodica koje su na ivici da pređu u kategoriju socijalnih slučajeva ili šta će se činiti povodom sve veće nezaposlenosti.
Pitanja koja su pogrešno adresirana na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uglavnom su iz nadležnosti Ministarstva finansija, kao što su plate, finansiranje lokalne samouprave, komunalne delatnosti iz nadležnosti Ministarstva životne sredine, kao i pitanja o broju zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi „za koja Ministarstvo nije odgovorno“.
Što se tiče pitanja koja nisu u nadležnosti Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, reč je o prodaji kompanije Telekom Srbija.
– Teško uspevamo da objasnimo novinarima da prodaja Telekoma nije u našoj nadležnosti. U delokrugu ovog ministarstva je donošenje politike i strategije u sektoru telekomunikacija, a nikako pitanje regulisanja vlasničkih odnosa preduzeća u državnom vlasništvu – napominju u Ministarstvu.
U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja ističu da se broj pitanja novinara povećava za vreme velikih akcija ili akcidenata u oblasti životne sredine, kao i da se trude da odgovore na sve zahteve novinara, bezáobzira na sadržinu.
Autor: Bojan Cvejić
