To sve, međutim, nije bilo dovoljno da se „istražne radnje protiv NN izvršilaca“ završe, a imena ubica i saučesnika obelodane. Ceo slučaj je još daleko od samog zahteva za sprovođenje istrage, a optužnica nije ni na vidiku.
Ipak, nekoliko bivših ministara policije tvrdi da je istraga odavno završena, da se akteri zločina znaju, a da su direktni izvršioci i sami, u međuvremenu – ubijeni. Sa njima se donekle slažu i pravni zastupnici porodice Slavka Ćuruvije, ubijenog na Uskrs 11. aprila 1999. godine u jeku NATO bombardovanja Srbije.
– Siguran sam da je ubistvo organizovala služba Državne bezbednosti – kaže advokat Dragoljub Todorović. – Ko je neposredni izvršilac se ne zna. Obavljene su brojne predistražne radnje, ali ništa nije otkriveno. Ovaj predmet je u totalnom „statusu kvo“. Ništa novo se nije desilo.
Sličnog je mišljenja i Todorovićev kolega Nikola Barović. On navodi da se zna da je Ćuruviju pratila DB i da su pripadnici „tajne policije“ povučeni samo nekoliko trenutaka pre ubistva.
– Ćuruvija je praćen sve dok nije ušao u hodnik zgrade u kojoj je živeo – podseća Barović. – U haustoru je i ubijen. U poslednjih godinu dana nije sprovedena ni jedna istražna radnja. Koliko znam, čeka se predlog Tužilaštva.
Od pomoći, po svemu sudeći, nije bila ni beleška koju je obelodanilo Udruženje novinara Srbije pre pola godine. Reč je o iskazu Nenada Ilića, zvanog Glavonja, osuđenog za ubistvo četvorice pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali, datog u akciji „Sablja“. Ilić je u toj belešci prepričao razgovor sa Miletom Lukovićem, jednim od vođa „zemunskog klana“ i Milošem Simovićem, pripadnikom grupe
– Luković mi je postavljao pitanja šta ja znam o događaju na Ibarskoj magistrali i kako to da je Vuk Drašković promašen, a da su drugi nastradali – piše u belešci. – Luković mi je tada rekao da kada su oni „odrađivali“ Ćuruviju stradao je samo on, a ženi nije bilo ništa. Na ovo je Miloš Simović burno reagovao i pitao Lukovića „šta to priča i da li je normalan“!
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljević zatražio je da mu se dostavi ova beleška, ali do danas je nepoznato šta je urađeno sa tim, odnosno da li su Ilić i Simović ispitani. Obojica su u zatvoru. Mile Luković je mrtav, kao i nekoliko onih koji su označeni kao ubice Slavka Ćuruvije.
Kao direktni izvršioci zločina pominjano je nekoliko pripadnika „crvenih beretki“: Luka Pejović, Zoran Ristović Prika… Pejović je ubijen 5. decembra 2000. ispred svoje kuće u Beogradu. Nepoznati napadači ispalili su u njega ceo rafal iz „kalašnjikova“. Ostaci Ristovićevog izmasakriranog tela pronađeni su u junu 2001. godine u kanalu u Košutnjaku. Ubijen je hicem u potiljak.
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj kao ubice je označio Zorana Davidovića Ćandu i Branka Jevtovića Jorgu. Obojicu su ubili pripadnici „zemunskog klana“. Davidović je stradao u kiši metaka krajem marta 2000, a Jevtović oktobra 2004. godine.
O ovom zločinu nekoliko puta se oglašavalo i Specijalno tužilaštvo. Prvi put, decembra 2003. u saopštenju koje su zajedno potpisali tadašnji tužilac i šef Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) MUP Srbije navodi se da je „do sada nepoznati očevidac ubistva Slavka Ćuruvije izvršio precizno prepoznavanje osumnjičenih lica kao neposrednih izvršilaca ovog dela“.
Ime ubice nije obelodanjeno, ali je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović kasnije pojasnio da je reč o Luki Pejoviću. Sledeći put Tužilaštvo se oglasilo decembra 2006. i saopštilo da su predložili da se obavi rekonstrukcija ubistva, na osnovu novih dokaza o tom zločinu. Ocenjeno je i da ima indicija da je reč o političkom ubistvu.
I treći tužilac za organizovnai kriminal oglasio se povodom ubistva Ćuruvije. Februara 2008. rekao je da ima „novih momenata i da je zadovoljan, jer je obezbeđen dobar deo dokaza koji bi mogli da se koriste u eventualnom kasnijem postupku“.
Autor: Z.U. – I. B.
