ENKvalitetan radio ili televizijski program građanima Srbije nudi svega nekoliko stanica. Ako njihov broj saberemo sa svim onima programima nastalim dogovorom prijatelja da jedan uloži novac, drugi antenu, a treći prijemnik i da naprave televiziju – dobijemo broj od oko 1.500 emitera koji su do sada radili uglavnom bez ikakve dozvole. Tako je u etru naše zemlje nastao haos koji Republička radiodifuzna agencija sada pokušava da uredi.
– Zakon o radiodifuziji postoji već tri godine i za to vreme nije ništa učinjeno po pitanju identifikovanja ogromnog broja stanica koje rade nelegalno. Radiodifuzna agencija do kraja juna mora da završi ono što je trebalo da se radi nekoliko godina. To su dve stvari: strategija razvoja radiodifuzije i plan frekvencija. Lično mislim da je sve to neizvodljivo za tako kratko vreme – kometariše Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Ipak, u Radiodifuznoj agenciji očekuju da će strategija biti sačinjena do kraja ovog meseca, kada će raspisati konkurs za dodelu frekvencija.
– Ne želimo da gasimo medije, već da stvorimo red i zadržimo sve one koji ispunjavaju kriterijume koje jedna radio ili televizijska stanica mora zadovoljavati. Prvo će se dodeljivati nacionalne frekvencije, a potom i regionalne i lokalne – objašnjava Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta Rebubličke radiodifuzne agencije.
Procena je da će pored RTS-a, kao javnog servisa, status nacionalne frekvencije dobiti još pet komercijalnih televizija. Među njima će verovatno biti „Pink“, BK, B92 i televizije sličnog kvaliteta.
– Niko ne može garantovati da će baš ove medijske kuće dobiti nacionalnu frekvenciju, pre nego što se raspiše konkus. Ali, postaviće se programski, tehnički i finansijski kriterijumi, tako da će takav status moći da zadobiju samo najkvalitetniji – ukazuje Veljanovski.
Da bi jedna televizija mogla da dobije frekvenciju, neophodno je da emituje najmanje 50 odsto programa na srpskom jeziku, kao i 25 odsto sopstvene produkcije. Pri tom mora posedovati svu emisionu i studijsku tehniku neophodnu za produkciju programa i sprečavanje ometanja signala drugih emitera, kao signala vojske, policije i kontrole letenja.
– Takođe, vodićemo računa i o građevinskim kriterijumima. Ne može više televizijski ili radio studio biti smešten u ćošku nekog magacina – ističe Aleksandar Vasić.
Dok se utvrdi tačan broj emitera, usvoji strategija, raspišu konkursi za dodelu nacionalnih, regionalnih i lokalnih frekvencija i dok se uvede konačan red u etru Srbije treba da prođe, prema procenama upućenih, najmanje godinu do godinu i po dana.
Sledeće godine u Ženevi treba da se okonča postupak usklađivanja digitalnih frekvencija za 120 država, u okviru čega će biti obuhvaćen i naš region.
– Problem je što svi učesnici u sinhronizaciji digitalnih frekvencija treba da imaju definitivan plan tzv. terestrijalnih ili analognih frekvencija koje se još uvek koriste. Srbija takav plan nema, ali je strategija značajan korak napred – kaže Veljanovski.
U Radiodifuznoj agenciji tvrde da je postojeći Zakon o radiodifuziji donet pod pritiskom prilagođavanja evropskim standardima.
Ukoliko se ostvari ideja nadležnih da ubuduće „izdaju dozvole za emitovanje programa, ali i da ih odluzimaju onima koji ne ispunjavaju svoje obaveze“, uskoro će građanima Srbije biti na raspolaganju kvalitetniji televizijski i radijski programi.
M.Jeveričić
