Zajedničko
za naizgled različite ličnosti – režisera Emira Kusturicu, muftiju Muamera
Zukorlića, pevačicu Svetlanu Ražnatović i analitičara Đorđa Vukadinovića – jesu
tužbe podnete u toku ove i prošle godine protiv medija i novinara zbog povrede
ugleda i časti, odnosno pretrpljenih duševnih bolova, uz potraživanje velike
sume novca koja bi tu bol nadomestila.
Javne
ličnosti u Srbiji, slažu se sagovornici Danasa, imaju nizak stepen tolerancije
kada se u medijima njihovo ime pominje u negativnom kontekstu, ali je najveći
problem činjenica da ovdašnje sudije ne poznaju dovoljno medijsko pravo, niti
razlikuju novinske žanrove, pa se kolumnisti kažnjavaju zbog satiričnih
rečenica, novine zbog prenetih izjava, a različite presude po istom predmetu
donose se u krivičnom i parničnom postupku.
Glavni
i odgovorni urednik NSPM Đorđe Vukadinović tužio je kolumnistu Danasa Svetislava
Basaru, glavnog urednika Zorana Panovića i preduzeća Dan Graf, tražeći da mu se
zbog „intenzivnih duševnih bolova“ i povređenog ugleda isplati 750.000 dinara.
Ceca je tužila dnevni list Pres zbog prenošenja izjave bivšeg ministra policije
Radmila Bogdanovića iz NIN-a, procenivši svoje psihičke patnje na 30 miliona
dinara, dok je ubedljivi rekorder u visini odštetnog zahteva muftija Zukorlić
koji je tužio Blic zbog foto-montaže, tražeći 10 milijardi dinara na ime
„povređene časti, ponosa, ugleda i dostojanstva“.
–
Ubeđen sam da ovakve tužbe imaju jedan jedini cilj – a to je pritisak na medije
i zaplašivanje novinara – smatra predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
Novinar
Vremena Miloš Vasić, jedan od najčešće tuženih žurnalista, kaže da mu nisu jasna
merila po kojima se određuje odštetni zahtev.
–
Duševni bol je kategorija psihološka, da ne kažem psihijatrijska i trebalo bi
da se na sudu dokazuje odgovarajućim veštačenjima, što se nikada ne dopušta, pa
tu stvari ostaju nejasne i sumnjive. Čast i ugled neko ili ima ili nema, pa
nikakav sud ne može nikome da ih povrati ili, češće, pribavi. Častan čovek ne
mora da se tužaka okolo, jer je častan čovek – smatra Vasić.
Glavni
i odgovorni urednik lista Alo, nekada i Kurira, Antonije Kovačević, kaže za
Danas da postoje dva tipa tužbi.
–
U prvoj varijanti tuže te političari, i to uglavnom reda radi, da bi se
opravdali pred ženom, ili tajkunima koji ih finansiraju. Ali oni su bezopasni u
finansijskom smislu, jer retko kad traže da naplate presude, čak i kad su u
pitanju veće sume. Zadovoljavaju se time da negde objave presudu, jer im to
treba za pres-kliping.
Druga
sorta je mnogo opasnija, to su mali igrači kojima je novac potrebniji. Novi
zakon o informisanju je stvorio jednu sasvim novu kategoriju tzv. lešinara koji
bi da na svaki način iskoriste priliku i ovajde se na račun medija. To su oni
što tuže ako im je nos slučajno uleteo u kadar, ili su dali izjavu na pijaci na
konto poskupljenja, pa su tobož nezadovoljni kako je ona „prenesena“ – navodi
Kovačević, koji je i sam, kako kaže, nebrojeno puta bio predmet tužbi.
Stručnjak
za medijsko pravo, advokat Dušan Stojković kaže da zakon daje pravo na čast i
ugled svima, „pa i javnim ličnostima“, i omogućava im sudsku zaštitu.
–
Motiv za tužbu može biti i želja za novcem, ali i namera da se neki medij ugasi
zahtevanjem visokih iznosa zato što kritički pišu o njima. Ali i novinari prave
profesionalne greške koje za posledicu mogu da imaju tužbe sa odštetnim
zahtevima koje će njihov poslodavac, ako izgube na sudu, morati da plati –
navodi Stojković.
Tužba
koju je reditelj Emir Kusturica podneo protiv veb-portala „e-novine“, zbog
povrede ugleda i časti, poslednja je u nizu koja je podigla toliku medijsku
prašinu da su se tim povodom oglasila brojne javne ličnosti, nevladine
organizacije, kao i udruženja novinara, iznoseći različite stavove. Kusturica
je zbog teksta „Novogodišnja bajka za ubice“ tužio autore Zorana Janića i
Miroslava Bojčića, Peščanik gde je tekst prvobitno objavljen, kao i „e-novine“
koje su ga prenele. U tom tekstu reditelj je doveden u vezu s plaćenim ubicom
Veselinom Vukotićem, za kojim je bila raspisana Interpolova poternica, a kome
je, prema autorima teksta, tokom njegovog skrivanja u Španiji i Francuskoj,
Emir Kusturica bio „glavni čovek za vezu sa Srbijom, osoba za kontakt,
nerazdvojni prijatelj… Kusturica je obavljao ulogu kurira između SDB Srbije (
Jovice Stanišića) i Vukotića, prenoseći ovome poruke, a često i novac“, navodi
se, između ostalog, u tekstu.
Nezavisno
udruženje novinara Srbije u svom saopštenju navelo je da tužba Kusturice i
odštetni zahtev od 20.000 evra predstavljaju otvoren pritisak na redakciju tog
internet-portala. „NUNS se oštro protivi u poslednje vreme učestaloj praksi da
pojedinci, poput Emira Kusturice, procenjujući navodnu pretrpljenu štetu
astronomskim iznosima, dovode u opasnost sam opstanak medija“.
Potom
se oglasio i UNS: „Udruženje novinara Srbije ne podržava portal e-novine u
napadima na Emira Kusturicu, kao ni stav NUNS-a da Kusturičina tužba protiv tog
portala ugrožava nezavisnost medija. ?-novine nisu navele nikakve dokaze za
teško optužujuće tvrdnje, niti su navele izvor ni poreklo“, rečeno je u
saopštenju UNS-a.
Oglasile
su se i nevladine organizacije navodeći da je reč o napadu na slobodu
informisanja.
–
Spor je, ako ga ima, bez ikakvog razloga, indukovao UNS svojim saopštenjem u
kojem se polemiše sa nečim što mi uopšte nismo tvrdili. Mi se nismo bavili
sadržinom teksta ni utvrđivanjem da li se radi o „teškim i nedokazivim
optužbama“. To će, uostalom, uraditi sud. NUNS, naime, ne spori Emiru Kusturici
da svoje nezadovoljstvo pisanjem e-novina izrazi i tužbom. Žao nam je što
Kusturica smatra da je to način rešavanja spora, ali to je njegovo pravo. Mi
smo samo upozorili da time što će ovaj priznati reditelj dobiti ličnu
satisfakciju tako što će od e-novina eventualno naplatiti 20.000 evra, on
iskazuje jedan osvetnički, autoritaran odnos prema medijima, drugačijem
mišljenju i slobodi izražavanja – kaže predsednik NUNS-a Obradović.
Predsednica
UNS-a Ljiljana Smajlović navodi da u prvom poglavlju Kodeksa novinara Srbije
stoji da je s novinarstvom „nespojivo“ objavljivanje neosnovanih optužbi,
kleveta i glasina.
–
Kolege iz NUNS-a smatrale su da Kusturičin zahtev za odštetu u visini od 20.000
evra sam po sebi predstavlja napad na slobodu štampe. Nama se u UNS-u činilo da
profesionalno novinarsko udruženje ne može da izbegne prethodno pitanje: da li
su e-novine, odnosno autori Peščanika, poštovali prvo poglavlje Etičkog kodeksa
ili su se grubo ogrešili i o Kodeks i o ličnost Emira Kusturice. Može svako da
misli da je Kusturica saučesnik ubice i gangstera, ali Kodeks traži da novinar
takve tvrdnje potkrepi dokazima i da navede izvore. Autori spornog teksta na
sajtovima Peščanika i e-novina to nisu učinili, i time su prekršili osnovno
pravilo novinarskog zanata. Istina je, ipak, najbolja odbrana od tužbi za
klevetu, i kod nas i u razvijenom svetu. U slučaju Emira Kusturice, primetno je
da niko od onih koji brane e-novine i ne pomišlja da će internet-portal moći da
dokaže tvrdnje koje je preneo iz Peščanika. Najviše me je, ipak, iznenadilo što
pravnik Vojin Dimitrijević ovim povodom objašnjava kako satira mora biti
dozvoljena, te da bi Emir Kusturica, kao svetski čovek, mogao i da otrpi
„poneku rđavu šalu na svoj račun“. Satira, naravno, mora biti dozvoljena, ali
predmet sporenja nije satirični tekst, već članak pun materijalnih tvrdnji i
konkretnih optužbi za konkretna dela. To je zamena teze – kaže Smajlovićeva.
Kusturica
nije želeo za naš list da komentariše tužbu „dok je proces u toku“, a s obzirom
na dosadašnju praksu domaćeg sudstva kada su u pitanju mediji, krajnji ishod
čitavog slučaja zasad je nepredvidiv. Jer, recimo, Apelacioni sud u Kragujevcu
naložio je nedavno autorima humoreske „Zanemoćali mandarin“, kao i glavnom i
odgovornom uredniku Čačanskih novina Stojanu Markoviću da plate Velimiru Iliću
180.000 dinara zbog pretrpljenog duševnog bola. Lider Nove Srbije tražio je čak
dva miliona dinara odštete, iako je bila reč o satiričnom tekstu.
Da
su naše sudije slabi poznavaoci medijskog prava potvrđuje i Miloš Vasić koji
kaže da glavni urednici veoma često moraju da objašnjavaju sudijama kako se
novine prave. Pri tom, dodaje, postoji bizarna sklonost sudova da novinare u
krivičnim postupcima za klevetu oslobađaju, a u parničnim, po istom predmetu,
osuđuju na visoke odštete bez obzira na ishod krivičnog postupka.
Granica
između slobode govora i klevete, prema mišljenju advokata Stojkovića, jeste –
istinitost informacije. Slično misli i Vukašin Obradović koji kaže da se
granica određuje u odnosu prema činjenicama.
–
Svako falsifikovanje činjenica je kleveta. Mišljenje oslonjeno na proverljivim
i dokazivim činjenicama ne može biti kleveta. Mada, u srpskoj sudskoj praksi ne
bih baš lako mogao da nađem utemeljenje za ove tvrdnje jer imate presuda koje
pokazuju da naše sudije jako slabo poznaju medijsko pravo i evropsku praksu.
Ceh će tek plaćati poreski obveznici jer je država Srbija već izgubila četiri
procesa pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. A, kakve se presude
donose, biće ih još, budite sigurni – upozorava Obradović.
Autor: Katarina Živanović
