Isti zahtev je već upućivan iz Subotice, Niša, Pančeva i Kragujevca. Ova javna
preduzeća okupljena su u Kragujevačkoj inicijativi i još pre četiri godine
tražile su izmenu zakonske regulative i formiranje regionalnih javnih servisa.
Članice Kragujevačke inicijative tvrde da sve ono što se događalo u prethodne
četiri godine ide u prilog njihovim zahtevima jer je više od 90 odsto
privatizacija elektronskih medija u Srbiji poništeno, politički uticaj nije
prestao sa privatizacijom medija, već je i povećan, javni interes je zanemaren
i zaposleni su uglavnom gubili osnovna radna prava.
Potpisnici
Kragujevačke inicijative podržavaju decentralizovanu strukturu javnog
informisanja i smatraju da je najjednostavnije da se pokriju prirodni regioni
koji su već uspostavljeni. Predlaže se da status regionalnog javnog servisa
transformacijom dobiju ova neprivatizovana javna preduzeća. Za finansiranje tih
kuća ima više mogućnosti: da prema pravilima EU bude definisana kao javna
služba i da se finansira kroz pretplatu, od marketinga, kroz ugovore sa
lokalnim samoupravama na području koje javni servis pokriva. Regionalne
radio-televizijske kuće bi imale savetodavne i upravne odbore, direktore i
glavne i odgovorne urednike. Savetodavne odbore predlagale bi lokalni
parlamenti koje pokriva regionalna RTV u skladu sa svojom veličinom, a oni bi
birali upravne odbore. Kada je u pitanju odnos sa nacionalnim javnim servisom,
Kragujevačka inicijativa predlaže da se u okviru programa nacionalnog javnog
servisa uspostavi poseban kanal koji bi se emitovao na području cele zemlje i
za koji bi sve regionalni RTV centri bili u obavezi da dostavljau program.
Uslovi za ovu aktivnost bili bi stečeni prelaskom na digitalno emitovanje programa.
Snežana
Plavšić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja, rekla je da
su opredeljeni za podršku regionalnim servisima, ali da postoje dileme „kako
obezbediti nezavisnost na lokalnom nivou od politike, koliko treba da ima
regionalnih javnih servisa, kako će se finansirati…“ „Traži se održiv
funkcionalni model“, a mandat upravnih odbora i direktora treba da prevazilazi
„izborni mandat lokalne skupštine“, dodala je Plavšić.
Autor:
S. Novosel
