Kad
je biznismen Bogoljub Karić prešao „s onu stranu vlasti” i interes nalagao da
se njegova televizija ukine, Radiodifuzna agencija nije oklevala, primenila je
drastičnu meru.
Veliku
odlučnost Savet RRA pokazao je i kad je, iz političkih interesa, naredio RTS-u
da prenosi sednice Skupštine. U slučaju nedavnog drastičnog ugrožavanja opšteg
interesa prikazivanjem nasilja u rialiti programima, Savet RRA je obazriv i
„neće da bude cenzor”, a uprkos svakodnevnom kršenju Zakona o oglašavanju, od
maja prošle godine RRA nije podneo ni jednu prekršajnu prijavu.
Psovke,
nasilje i uvrede vrte se u rialiti programima komercijalnih televizija po ceo
dan iako je član 68. Zakona o radiodifuziji više nego jasan kad kaže da emiteri
„ne smeju da emituju programe čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom
ili moralnom razvoju dece i omladine, da takve programe jasno označe, a ukoliko
ih emituju da to čine samo između 24.00 i 06.00 sati”.
Da
li neko može da kaže da je celodnevno emitovanje rialiti programa u skladu s
ovom odredbom jer se označi na ekranu da nije pogodno za mlađe od 18 godina?
–
Savet RRA nije cenzorska komisija, pa samim tim ne pregleda programe pre
njihovog emitovanja.
Nažalost,
kod gotovo svih emitera se događa da se u programu pojave govor mržnje, primitivna
ili patološka ponašanja i nepristojnosti.
Savet
je uvek do sada reagovao na takve pojave i reakcije su uvek donosile promene
nabolje. Jasna mi je i reakcija dela javnosti koja je očekivala da regulatorno
telo nakon takvih incidenata zabrani dalje emitovanje nekog programa, ali to
Zakon o radiodifuziji ne dozvoljava – kaže za „Blic” sagovornik iz Saveta RRA.
OD
OPOMENE DO ZABRANE
Eksperti
međutim tvrde upravo suprotno i kažu da Zakon o radiodifuziji ostavlja odrešene
ruke Savetu RRA da uređuje medijsku scenu i to tako što će početi s opomenama,
a ukoliko se televizije uporno oglušuju, primeniti i privremeno ili trajno
oduzimanje dozvole.
–
Po Zakonu o radiodifuziji, Savet RRA može izreći sledeće mere emiterima:
upozorenje, opomenu, privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za emitovanje.
Agencija može da podnese prekršajne ili krivične prijave ili da inicira
odgovarajući postupak pred nadležnim državnim organom – kaže za „Blic” Dragana
Solomon, šef odseka za medije Oebsa.
U
RRA, paradoksalno, skreću pažnju na moguću zloupotrebu prevelikih ovlašćenja i
jedan od „Blicovih” sagovornika iz Saveta kaže da je „pitanje da li takva
ovlašćenja i treba dati bilo kome jer ona mogu biti zloupotrebljena”.
Od
članova Saveta RRA moglo se čuti ovih dana i da ako i probaju da oduzmu
dozvolu, „to bi odmah na sudu bilo oboreno” jer je Zakon o radiodifuziji
„kontradiktoran”.
Pravnici,
advokati i pisci zakona tvrde da to nije tačno. Savet RRA bi samo trebalo da
počne da radi svoj posao u skladu sa zakonom, kažu eksperti za „Blic”.
–
Savet RRA ima po zakonu dovoljno ovlašćenja. Ne mogu da kažnjavaju novčano, ali
mogu da podnose prekršajne prijave. Imaju mogućnost i da izriču opomene i da
ukinu dozvolu za emitovanje.
Očekivao
sam da primene zakon, mada je zaista teško ukinuti dozvolu.
To
je krajnja mera za nekog ko se drsko ponaša i oglušava na sve prethodne opomene
i prekršajne prijave – kaže za „Blic” jedan od autora zakona i docent na
Pravnom fakultetu Miloš Živković.
POLITIČKE
NAGODBE
Ako
članovi Saveta RRA nisu sposobni da primene zakon, „neka idu odatle”, kaže za
„Blic” Rade Veljanovski, jedan od tvoraca Zakona o radiodifuziji i profesor na
Fakultetu političkih nauka.
–
Zakon im daje velika ovlašćenja, a ruke su im vezane političkim nagodbama i
načinom na koji su postali članovi RRA.
Od
kada su konstituisani, brane pojedinačne interese. Suludo je da neće da donose
odluke o oduzimanju dozvola za emitovanje jer se unapred plaše da će im to biti
oboreno na sudu.
Oni
su pokazali da su spremni na najdrastičnije odluke kažnjavanja, ali samo kad je
to politički interes.
Njima
zakon daje mogućnost da zaštite opšti interes, takođe ih stavlja u poziciju da
ocenjuju i kada je prekršaj načinjen i to samo treba primeniti – kaže
Veljanovski.
Televizije
se najbahatije ponašaju kad je u pitanju Zakon o oglašavanju.
Uporno
prekoračuju dozvoljeno vreme reklamiranja, neprekidno puštaju da teče kajron sa
reklamama, drže satima trećinu ekrana sa nekom reklamom, pribegavaju skrivenom
reklamiranju proizvoda.
Zahvaljujući
tome sve su bogatije, moćnije i nedodirljive.
Autor: Tamara Spaić
