Znala bih
da će kazna biti blaga i odložena, sve do zastarevanja. Da će biti „prekršajna“
i da neće ići „uživo“, već „umrtvo“, dok se još ne „o’ladim“, s petnaest minuta
zakašnjenja, što može značiti medijsku i kliničku smrt s reanimacijom.
Ništa
nežnije nisam spoznala od RRA, od jedne, zapravo, „cenzorske“ agencije za
pristojnost medijskog prostora. To je kao kad vas pripadnik gej populacije gađa
pufnom za puder da se upristojite… To je kao kad vas gospodin Palma „gađa“
vodoskokom u vreme letnjih vrućina, ali ne i advokatima u vreme zimskih
smrzotina. To je kao kad vas razbesnela supruga udari megakrpom, a razjareni
suprug listićem iz kladionice…
Sve
su ovo metafore o postupanju i odstupanju RRA povodom „Dvora“ i „Parova“, a znamo
da RRA ima ovlašćenja ako već nisu POVLAŠĆENJA.
Činjenica
je da je rijaliti inaugurisala TV B92 sa „Velikim Bratom“. Što je juče na istoj
televiziji rekao jedan od članova ove „gerilske“ grupe za čistotu medijskog
prostora. Ali, ono što je eskaliralo u PAROVIMA i DVORU – bez obzira na svetski
medijski prostor i prostranstva – prevazilazi i medicinske ekstremne kondicije
digestivnog trakta!
Najveća
nevolja bilo kog programa, grupa, stranaka, družina jeste u odsustvu svake
duhovitosti! Čak i naznaka duhovitosti spasava stvar od potpune propasti,
entropije, razmaza po fekalijama koje rado pominju. U pomenutim serijalima nema
ni trunke ovakvog sadržaja. To čak nije ni vulgarnost. Vulgarnost je gospođa s
dignitetom, a ovo je sve ispod njene suknje. Glupost, beslovesnost, jad i beda
ljudske prirode, nedostatak sredstava za život, intelektualna spoznaja ameba
kao najniže vrste i poznavanje društva korisnika specijalnih potreba – to je
stanje duhova u pomenutim rijaliti programima lošeg egzibicionizma, smehotresne
pornografije i vokabulara za koji je seoski vašar nastao ukrštanjem Krleže,
Vinavera i Matije Bana, da ne kažem Bećkovića…
Mislim
da RRA i ne mora da postoji, ukoliko je RA-RA-RA. Poštujem ovu instituciju zbog
predznaka njene moguće delatnosti, ali in vivo, u-živo, ne mogu da shvatim
takvu letargiju koja se poziva na svetsku scenu u domaće poslednje septičke
jame. Tada se to zove poltronstvo i kompleks najniže vrednosti. Tada se to može
nazvati i opstrukcijom elementarne kulture u ime prezervativne KURTURE!
Uopšte
me ne zanima odnos RRA prema TV B92, prema TV Hepi, prema TV Pink, već me samo
zanimaju ovlašćenja ove agencije. U našoj zemlji, a ne u Engleskoj, Velsu i
Irskoj!
Izvan
svake paranoje, pomišljam da RRA ne čeka čak ni novi zakon koji će usmeravati
njenu arbitražu, već se nahodi skrušeno u odnosu na programe koji poništavaju
postojanje društva, naciona, države i naraštaja u celini. Izvan svakog strogog
i „moralizatorskog“ stava u odnosu na smrad nacionalnog i javnog ispoljavanja,
očekujem od RRA reakciju bržu no što se može zamisliti i u menzi, i u
kupleraju, i na poslednjim stratištima javne bede i pornografije. U RRA ne
treba da sede „mlakonje“, kao ni „cenzori“, već osobe koje smeju reći i –
zabraniti! Svega nam je dosta i u vezi s „Kolubarom“, pa još i ovo.
Monarhistkinja sam i u paru odoh na dvor.
Autor:
Olga Stojanović
