Sigurno
da neće. Ko će izaći kao pobednik iz ovog nepotrebnog „rata”? Sumnjam da će
biti poražena televizija.
Odluka
DSS-a da prekine saradnju sa B 92, jer im nije dozvoljeno da se u emisiji
„Insajder debata” pročita pismo koje se ne odnosi na temu o zloupotrebama u
Kolubari je klasična zamena teza, ali i slab alibi da se izbegnu odgovori na
pitanja koja interesuju javnost.
Zato
teško ko može da pozdravi demonstrativni izlazak „uvređenog” Andreja
Mladenovića iz televizijske emisije. Možda samo najzagriženije pristalice
DSS-a, koji škakljiva pitanja „vide” kao pritisak na stranku da promeni svoju
politiku prema Kosovu i NATO-u.
Ali
ovaj drastičan primer prekida komunikacije DSS-a sa B 92 je i paradigma bahatog
odnosa političara prema medijima koji traje godinama u različitim formama.
Okruženi
stručnjacima za marketing i pi-arovima ljudi na vlasti i u opoziciji sve češće
biraju ne samo medije u kojima će se oglasiti već i pitanja koja će im biti
postavljena. U novinarskim krugovima javna je tajna da pojedini političari
imaju svoje omiljene medije u kojima se pojavljuju samo kada imaju da saopšte
nešto što će im podići ugled u javnosti, a samim tim i partiji kojoj pripadaju.
Pri
tom kao da zaboravljaju da su mediji kontrolni mehanizam, ali i spona sa onima
koji su glasali za njih. A to podrazumeva i polaganje računa za pojedine
postupke i odluke.
Kada
pojedine političare novinarsko pitanje „satera u ćošak” umeju da budu i
agresivni, počnu da psuju pa čak i da šutiraju. To je na svojoj koži najbolje
osetio novinar TV Apolo Vladimir Ješić kada je 2003. godine pitao Velimira
Ilića o fabrici duvana u Čačku.
Ali
političari najčešće čim nanjuše da bi novinari mogli da ih pitaju nešto što
njima i njihovoj stranci može da naruši rejting pribegavaju jednostavnijoj
taktici. Izbegavaju da daju izjave za te medije. Da li su zbog toga ili nečeg
drugog, tek, kako tvrdi B 92, i visoki funkcioneri DS-a, Dušan Petrović i
Dragan Đilas, iako pozvani nisu se pojavili u „Insajder debati”? Dragan
Marković Palma je bio nešto „slabijih živaca” i novinarima koji su ga pozvali
da objasni šta zna o ovoj aferi zapretio čak i sudom.
Naši
političari ipak zaboravljaju da je svaki pokušaj ukorevanja ili „držanja
bukvice” medijima zbog pokušaja da otkriju neke afere ili korupcionaško
ponašanje kratkog daha. Slučaj „Sanader” u susednoj Hrvatskoj je za to najbolji
primer. A one koje to ne brine, a stalo im je do EU integracija, treba
podsetiti na „briselsku lupu”. U upitniku Evropske komisije nalaze se i pitanja
u kojima se od nas traži da detaljno opišemo mere koje se odnose na sprečavanje
ometanja slobode izražavanja i informisanja.
Autor:
Milenko Pešić
