Ne
ulazimo u to kako će oni to tehnički da urade već podižemo njihovu uredničku
odgovornost i uvodimo nultu toleranciju za bilo kakav incident. Bude li potrebe
spremni smo da ovakva pravila donesemo i za druge direktne prenose – ističe za
Danas Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne
agencije (RRA). RRA je, inače, juče donela opšteobavezujuće uputstvo kojim se
zabranjuje direktan prenos rijaliti emisija, već će od sad moći da se emituju
jedino u odloženom prenosu.
Postoji
li mogućnost da će se i prenosi drugih programa, kao na primer sportski
prenosi, emitovati sa nekoliko minuta razlike?
–
Obavezujuće uputstvo se odnosi samo na rijaliti programe i na emitere koji
takve emisije uvrste u program. Smisao njegovog donošenja je da se onemogući
pojavljivanje sadržaja koji je u suprotnosti sa zakonom. Vremensku razliku
emiteri će morati da iskoriste da ono što ide pred gledaoce „očiste” od svega
što zakon zabranjuje. Što se tiče sportskih prenosa, Amerikanci finale svoje
najpopularnije lige gledaju odloženo. Možda ćemo i mi jednom morati da
pribegnemo tom rešenju.
Najavili
ste saradnju sa regulatornim telima iz regiona povodom emitovanja serijala
Veliki brat. U čemu će se ogledati ta saradnja?
–
Regulatorna tela u regionu odlično sarađuju i trudimo se da u regulaciji
poštujemo standarde koji proizilaze iz evropskih dokumenata koja su naše zemlje
prihvatile. U zajedničkoj evropskoj budućnosti regiona čeka nas i slična
regulativa programskih sadržaja. Projekti koji se istovremeno emituju u
nekoliko zemalja dobar su način da usaglasimo „jednaku praksu”, nadajući se da za
to neće biti potrebe i da će emiteri poštovati zakone svojih zemalja.
Kako
u ovom trenutku napreduje „borba“ protiv nelegalnih emitera, imajući u vidu sve
mere koje se sprovode?
–
Rezultati su vidljivi, mada problem još nije rešen. Nova ovlašćenja inspektorima
pri Ministarstvu telekomunikacija, kao i energična akcija Tužilaštva za
visokotehnološki kriminal u saradnji sa Ratelom i RRA daju nam pravo da
očekujemo da će država uspeti da reši ovaj ozbiljan problem u vrlo kratkom
roku.
Šta
se dešava sa izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji na kojima se radi?
–
Na izmenama se već dugo radi. Mislim da je nivo neophodnih izmena toliki da će
se ići na kompletno novi zakon. Jedan predlog urađen je u RRA, ali pristojno je
da sačekamo donošenja Medijske strategije, vidimo da li je taj naš tekst
usaglašen sa njom i onda ga predstavimo javnosti. U njegovom pisanju smo vodili
računa da bude usaglašen sa evropskim dokumentima koje smo ratifikovali ili
prihvatili potpisivanjem SSP-a.
Da
li će se i šta izmenama ovog zakona promeniti u radu RRA?
–
Očekujem da će novim zakonom doći do značajnih izmena u ovlašćenjima RRA, pa
samim tim i do promena u radu. Reč je pre svega o mogućnosti regulatora da
izriče direktne finansijske sankcije, a ne da to upućuje Sudu za prekršaje. To
bi nas učinilo efikasnijim i smanjilo pritisak na prekršajni sud. Primera radi,
prekršajne prijave za samo jedan mesec, za kršenje Zakona o oglašavanju, broje
oko 9.000 strana. I tako svakog meseca. U isto vreme, bilo bi dobro da novac od
kazni ide u ono što sada nazivamo Medijskim fondom iz koga bi država
finansirala društveno korisne programe, koji po pravilu nemaju mogućnost
komercijalnog finansiranja. Novi zakon treba bolje da uredi i oblast kablovskog
emitovanja, reguliše oblast digitalizacije, TV pretplatu, bolje definiše
obaveze javnih servisa, razreši problem oko državnog vlasništva u medijima.
Autor: Bojan Cvejić
