Šta bismo bez sočnih replika

Samo da naglasim da je VB prvi rialiti šou koji je otpočeo u Srbiji, a i u
Crnoj Gori i u BIH i, kao takav, utro je put ostalim tipovima rialiti programa.
Sada, kada emitovanje takvog tipa TV produkcije izaziva kontroverzne reakcije
gledalaca, a i stručne javnosti, treba istaći da je VB kao licencirano izdanje
svuda izazivao slična dešavanja u etru. Kod nas je sada pod budnim okom te iste
javnosti iz više razloga. Prvi je taj što je aparat koji odloženo emituje
program premijerno primenjen upravo u VB-u, tako da možemo da konstatujemo sa
sigurnošću da je taj uređaj doprineo sterilizaciji samog programskog sadržaja.
Možda bi bilo bolje reći da taj aparat tera rialiti iz rialitija. Bilo gde da
ste u Srbiji odrasli, mogli ste da čujete psovke na svakom koraku. One su
maltene postale sastavni deo našeg života, a sada u rialiti programu čujemo
neke cvrkute i ranije čuveno biiiiiip. Zamislite samo neke naše kultne filmove
poput „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Sećaš li se Doli Bel“,
ili predstave poput „Radovana Trećeg“, „Kralja Ibija“, koje bi umesto, sočnih
replika, ispuštale kreketanje žaba ili groktanje svinja? Koliko bi to oštetilo
izvornost dela, a i autora koji je opisivao naš mentalitet, karakter, moral? Ne
znam da li ovi iz RRA, koji su se toga dosetili kada im je „Emotion“ sam
ponudio kupovinu i nabavku tog aparata, razmišljali na tu temu. Ne znam da li
im je palo na pamet da time stvaraju rialiti (stvarnost), koji nema veze sa
svakodnevnom stvarnošću što nas sve okružuje. U stvari, oni su tim potezom
kreirali novi vid TV stvaralaštva. Svaka čast za inovativnost, ali su time
skoro ukinuli najveći dobitak od rialiti programa, a to je prikazivanje
refleksije današnje stvarnosti nas samih. Suvišno je potencirati priču da time
žele da zaštite moral i, pre svega, decu i omladinu jer ta ista deca i omladina
uče da psuju u sopstvenim kućama, dvorištima. A moral, šta je to? Koje vrhovno
telo ga propisuje? Gde je ta lista moralnih načela da bi svi mogli da je nauče?
Ovako smo dobili karikaturalnu sliku nas samih, gde smo mi, kobajagi, u rialiti
programu kulturni, fini, karakterni, a u stvarnosti sve suprotno od toga. Kome
je to trebalo? Pa, verovatno onima koji pre podne pričaju o štetnosti uticaja
prikazivanja rialiti shoua, a po podne, naročito uveče, s ponosom pričaju kako
je Beograd najbolji za provod u Evropi, pre svega zbog svojih splavova (a i
običnih kafana), gde se može videti, a bogami i čuti, sve ono čega odskoro nema
u rialiti emisijama. To je dvoličnost i set dvostrukih aršina za jednu istu
stvar. Siguran sam da i ti genijalni autori ove ideje psuju kao kočijaši u svom
privatnom životu i da kod njih sve vrvi od neprečišćenosti, amoralnosti,
nekarakternosti… E, sad jedno pitanje za te moralne čistunce i gromade. Kako
su propustili blokiranje emitovanja scena seksa između jedne Hrvatice (udate, s
detetom) i jednog velikog (više od dva metra visokog) Srbina, što su svi mediji
objavili? Pa, zar to nije udar na naš moral i na našu decu i omladinu? Zašto
taj prečišćivač nije zatamnio ekran kada se to dogodilo? Mislim da su ti isti
koji su ponudili onako servilno taj aparat RRA tada već odvajali novac kao
honorar akterima seks scene i da su zadovoljno trljali ruke zbog povećavanja
gledanosti i reklamnog oglašavanja. Ljudi, stavite taj aparat na svoja usta i
mozgove, možda će tek tada imati svoj pun efekat – ali sumnjam!