Evropska komisija je 8. jula objavila šesti izveštaj o vladavini prava, kojim se ocenjuje napredak zemalja u četiri ključne oblasti, među kojima je i sloboda medija. U izveštaj su, pored 27 država članica EU, ponovo uključene i četiri zemlje kandidata iz 2024. godine – Albanija, Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora. Evropska federacija novinara (EFJ) izražava žaljenje što izveštaj ne odražava pogoršanje stanja ljudskih prava i slobode medija koje je primećeno u više zemalja, a posebno u Srbiji.
Izveštaj o vladavini prava rezultat je brojnih konsultacija sa zainteresovanim stranama (uključujući EFJ i njegove članice), poseta zemljama i korišćenja relevantnih izvora poput Media Pluralism Monitor-a i inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR).
Ovogodišnji izveštaj je posebno značajan jer je objavljen tačno mesec dana pre stupanja na snagu Evropskog akta o slobodi medija (EMFA), 8. avgusta 2025, i neposredno pre predstavljanja višegodišnjeg finansijskog okvira EU (MFF) za period 2028–2034.
EFJ pozdravlja nameru Evropske komisije da koristi praćenje stanja vladavine prava kao osnovu za sprovođenje EMFA-e. Takođe pozdravlja i najavu da će novi MFF zahtevati poštovanje principa vladavine prava kao uslov za pristupanje fondovima EU. Neophodno je da EU podrži reforme i reši izazove identifikovane u izveštaju, čija efikasnost zavisi od pažljivog nadzora.
Međutim, EFJ ponovo izražava žaljenje zbog blagog jezika i slabe ocene različitih aspekata slobode medija, koja ne oslikava ozbiljnu situaciju u pojedinim zemljama, niti odgovara na višestruka upozorenja novinarskih organizacija i naučne zajednice. Umesto toga, izveštaj uglavnom nabraja pozitivne inicijative država članica, bez ocene njihove praktične efikasnosti.
Od bezbednosti novinara do pristupa informacijama
U pogledu bezbednosti novinara, izveštaj se prvenstveno fokusira na zakonodavne i preporuke EU usvojene u poslednjih nekoliko godina (EMFA, direktiva protiv SLAPP tužbi, preporuke o bezbednosti novinara), uz beleženje pozitivnih pomaka u Belgiji, Irskoj, Grčkoj i Poljskoj kroz izmene zakona o kleveti. Prema izveštaju, više zemalja usvojilo je posebne akcione planove i preduzelo korake za unapređenje bezbednosti novinara. S druge strane, Bugarska, Malta, Italija, Slovačka i Srbija istaknute su kao primeri loše prakse.
Kada je reč o medijskom pluralizmu, izveštaj se poziva na nalaze Media Pluralism Monitor-a za 2025, koji ukazuju na sve teže uslove u medijskom sektoru, izazvane pogoršanjem radnih uslova novinara, teškim ekonomskim okolnostima i političkom klimom neprijateljskom prema slobodi medija. Zabeleženi su i sve veći rizici zbog visoke koncentracije medijskog vlasništva, što pogoduje političkom uticaju.
U vezi sa nezavisnošću regulatornih tela za medije, izveštaj ističe proširene nadležnosti ovih tela usled novih zahteva iz Akta o digitalnim uslugama EU i EMFA-e. Iako je u 15 zemalja zabeleženo unapređenje kroz povećanje ovlašćenja i resursa, ozbiljne sumnje u nezavisnost i nepristrasnost regulatora i dalje postoje u Mađarskoj, Grčkoj, Poljskoj, Albaniji i Srbiji.
Po pitanju transparentnosti vlasništva nad medijima, pozitivni pomaci primećeni su u Hrvatskoj, Grčkoj, Francuskoj i Letoniji kroz uspostavljanje registara i baza podataka koje obavezno beleže podatke o vlasništvu. U Bugarskoj, Češkoj, Holandiji, Kipru i Španiji i dalje postoje izazovi usled nepostojanja odgovarajućih zakona.
Što se tiče zaštitnih mehanizama protiv neprimerenog političkog uticaja, EMFA bi trebalo da reši pitanje državnog oglašavanja kroz uspostavljanje jasnih kriterijuma i procedura za dodelu sredstava. Zakonski predlozi su u pripremi na Kipru, Malti, Slovačkoj i u Poljskoj. Međutim, u većini zemalja, naročito u Mađarskoj, Rumuniji i Albaniji, situacija je ozbiljna zbog potpunog izostanka mera ili značajnih zakonskih nedostataka koji omogućavaju netransparentnu i nepravednu raspodelu državnog oglašavanja. Reforme finansiranja javnih servisa su u toku u 12 zemalja. Posebnu zabrinutost izaziva nedostatak nezavisnosti javnih servisa u Grčkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Malti i Mađarskoj.
Na kraju, zakonodavne promene u oblasti pristupa informacijama identifikovane su u Estoniji, Luksemburgu, Belgiji, Holandiji, Bugarskoj, Danskoj i Grčkoj, iako izveštaj priznaje da njihovu efikasnost „često treba proveriti“. Italija i Crna Gora navedene su kao primeri loše prakse.
„Ovogodišnji izveštaj o vladavini prava sadrži brojne reference na obaveze iz EMFA-e, koja mora ispuniti svoja obećanja. Ponavljamo naš poziv Evropskoj komisiji da razmotri sankcije kao deo postepenog sprovođenja EMFA-e kako bi se obezbedila njena pravilna primena i da obezbedi značajna sredstva za novinarstvo kako bi se odgovorilo na izazove vladavine prava u narednom višegodišnjem budžetu“, izjavio je generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutijerez. „Žalimo što izveštaj nije deo dinamičnog procesa posmatranja koji bi mogao da prepozna krizne situacije. Brutalna represija u Srbiji ne može se tretirati kao običan razlog za zabrinutost. To je jednako normalizaciji očiglednog kršenja vladavine prava“, dodao je.
Izvor: EFJ
