Pošto su do sada nebrojano puta
„pozajmljivane“ naše priče, najnoviji slučaj ne bi bio vredan pomena da kolege
sebi nisu pripisale sve zasluge: „Na inicijativu naše redakcije“… dogodilo se
to i to. Od svojih čitalaca su, naravno, sakrili da je objavljena informacija
bajata jer je realizaciju njihove „inicijative“ dan ranije obznanio Danas, što
su neki drugi mediji korektno preneli.
Solidarno plaćanje kazne za
listove Kurir i Glas javnosti donelo nam je podršku sa svih strana iz zemlje i
sveta: uz Danas su stale javne ličnosti, strukovne i ostale nevladine
organizacije, drugi mediji, neki od najviših predstavnika aktuelne vlasti, čak
i oni političari i stranke o kojima smo pisali veoma kritično. Dakle, svi koji
su, nadamo se i verujemo u to, prepoznali da se institut „solidarne naplate“ u
slučaju medija kosi sa elementarnim načelima demokratije o slobodi misli i
izražavanja zato što podriva slabašnu materijalnu osnovu u ovom poslu (u Srbiji
ako hoćeš pošteno da se baviš novinarstvom, sigurno nisi bogat). A od kolega,
umesto podrške – sitna krađa.
Nije prvi put da Danas iskusi
„solidarnu naplatu“, vi naši verni čitaoci pamtite da se vaš i naš list kalio i
po onom frankenštajnskom zakonu o medijima iz devedesetih. Neke druge redakcije
nisu jer u njima nije manjkalo „razumevanja“ za aktuelnu nomenklaturu vlasti:
kad je trebalo svesrdno je podržavano „događanje naroda“, „oslobađanje“
Vukovara, rasterivanje „sila haosa i bezumlja“ po beogradskim ulicama, ali i
uspostavljanje demokratske vlasti, evroatlantske integracije… Izgleda, mi u
Danasu nikada nismo naučili tu lekciju jer smo kritikovali vlast ma u čijim
rukama da je bila, verujući da je suština da razotkrivamo, a ne da mešamo
malter zidarima Potemkinovih sela.
Bilo je i biće kazni, neke smo
možda i zaslužili, ali ubeđeni smo da „solidarna naplata“ nije jedini način da
se po Srbiji zavodi pravda. Oni koji nam ovih dana pružaju podršku kažu da su
Danasu možda naplaćene „recke“ koje su se u centrima moći skupljale prethodnih
godina zbog profesionalnog bavljenja poslom iz kojeg proizlazi pošten i iskren
odnos prema našim čitaocima. U tom smislu veoma cenimo držanje onih redakcija
iz kojih je stigla kolegijalna solidarnost. Neki drugi, „prespavali“ su
najnovije kažnjavanje Danasa: niti su svoju publiku obavestili kakva se čuda
dešavaju po zemlji Srbiji, niti su se setili da upute makar i reč ohrabrenja.
Izgleda, bili su zauzeti svojim „inicijativama“.
Redakcijski komentar
