Predstavnici
novinarskih udruženja ocenili su da bez otkrivanja istine i kažnjavanja
počinilaca ubistva Ćuruvije neće biti mogući napredak novinarske profesije i
sloboda javne reči u Srbiji.
Potpredsednica
Nezavisnog udruženja novinara Srbije Jelka Jovanović ocenila je da 11 godina od
ubistva Ćuruvije predstavlja mnogo izneverenih očekivanja za njegovu porodicu,
prijatelje, kolege i slobodu novinarstva u Srbiji. Ona je izrazila nadu da je
izjava republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac o napretku u istrazi ubistva
Ćuruvije tačna i da će do 13. godišnjice tog atentata biti pokrenut sudski
postupak koji će pokazati ko je inspirator, naredbodavac i počinitelj zločina.
„Još
jednom izražavamo saučešće porodici, ali i svim kolegama jer dok se ne razreše
ubistva Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića tako da svi budu krivci
kažnjeni, neće biti moguć napredak novinarske profesije i slobode javne reči u
Srbiji“, rekla je Jovanović.
Predsednica
Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da novinari više ne
veruju političarima, tužiocima, ni policiji, ali i da su kolege izneverile
Slavka Ćuruviju, jer se nisu izborile za kažnjavanje njegovih ubica i samim tim
za slobodu štampe u Srbiji.
„Ovo
je bitka koju moraju da vode sve kolege novinari, ali i građani Srbije, jer oni
neće imati ni politički sistem, ni istinu, niti išta od onoga što žele, dok se
ubice ne otkriju i istina ne sazna“, rekla je Smajlović.
Lider
Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je da se o slučaju ubistva Slavka
Ćuruvije mora reći ono što je nesporno utvrđeno, da je Ćuruviju streljala
Služba državne bezbednosti i da je on ubijen u operaciji pod šifrovanim nazivom
„ćuran“.
„Operacijom
je rukovodio tadašnji šef Državne bezbednosti Beograda Milan Radonjić, a
postoje više nego ozbiljne indicije u sudskom predmetu da je ovde ubice sačekao
i odvezao Ratko Romić. Dovoljno za podizanje optužnice odmah“, poručio je
Drašković.
Supruga
Slavka Ćuruvije Branka Prpa rekla je novinarima da ne veruje u najave
tužilaštva, jer se one ponavljaju uoči svake godišnjice tog atentata.
„Prošlo
je 11 godina i ja očekujem da čujem ozbiljne izjave, a ne prigodne za datume
koje obeležavamo“, rekla je Prpa koja je bila prisutna i takođe povređena
u napadu u kojem je ubijen Ćuruvija. Ona je kazala da je atentat na Ćuruviju
bio državno ubistvo i da država mora procesuirati taj zločin, jer je odgovorna
za živote svojih građana.
„Ako
država ne uradi ništa i ne procesuira politička ubistva koja su se desila u
ovoj zemlji, ponovo logički možemo da zaključimo da država ne štiti naše živote
i time otvara mogućnost za nova politička ubistva“, rekla je Prpa.
Novinar
i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavko
Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je
stanovao, u Svetogorskoj ulici, u centru Beograda. Ubice su u u njega, s leđa,
ispalile 17 metaka. Ubijen je tokom bombardovanja, pet dana nakon što je u
tadašnjem dnevnom listu „Politika ekspres“ optužen za
„priželjkivanje bombi“ i „izdaju“.
Prijatelji,
kolege i Ćuruvijina porodica veruju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog
oštrih reči i kritičkih stavova koje je taj novinar iznosio o režimu Slobodana
Miloševića.
