Bilo
bi dobro kada bi Vaši izvori bili nešto preciznije identifikovani, pa da mogu
da se suprotstavim ovim olako izrečenim teškim diskvalifikacijama – kao
nekadašnji pomoćnik glavnog urednika Naše Borbe, baš u vreme kada je list
ugušio režim Slobodana Miloševića, po Šešeljevom zakonu o štampi iz 1998.
godine. Zapravo, zašto da okolišem, objavili ste teške gluposti, mada ste se mogli
dobro obavestiti o gušenju Naše Borbe od, na primer, Mihala Ramača,
doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika Danasa, koji je bio glavni i
odgovorni urednik Naše Borbe upravo u tim danima.
Inače,
tvrdnja da je Mijićeva prava namera „gušenje slobodnog novinarstva i
podilaženje režimu Slobodana Miloševića“ je više od gluposti. Ispada da je
Mijić Latinku Perović izabrao za predsednicu Saveta Naše Borbe samo da bi se
dodvorio Miloševiću; da je insistirao da u listu sarađuju Predrag Koraksić,
Stojan Cerović (sa svakodnevnom kolumnom) i Teofil Pančić, samo da bi prikrio
svoju borbu protiv slobodnog novinarstva; da je u list zaposlio Mihala Ramača i
Jana Brizu samo da bi prikrio svoju averziju prema ljudskim i manjinskim
pravima; da je smenio Manju Vukotića da bi mogao da sprovodi „tajkunizaciju“
imovine Naše Borbe, itd. To bi bilo slično tezi da je Koštunica u Danas ubacio
Basaru, sa krajnjom namerom da revitalizuje srpske političke mitove.
Raspitajte
se malo o onome što se događalo pre desetak godina, jer priča o Našoj Borbi to
zaslužuje, a svet ne počinje od Danasa.
Autor: Dimitrije Boarov
