Nezavisno od presude, u čiju se pravednost uzdam, bilo bi dobro da nam gospodin Brajović kaže gde se zaturila povelja uzidana prilikom polaganja kamena temeljca zgrade i njegovog osvećenja. Ako ne zna njenu sadržinu, podsećam šta je zapisano: „Za vreme vladavine Njegovog veličanstva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Jugoslovensko novinarsko udruženje – Sekcija Beograd polaže danas, 15. jula hiljadu devetsto trideset četvrte godine, kamen temeljac Doma beogradskih novinara. Ovaj dom se podiže pomoću Beogradske opštine i prilozima novinarskih prijatelja, a uz pomen onih novinara koji nisu dočekali ostvarenje svojih staleških ideala. Neka on budućim novinarskim generacijama bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi”.
Trebalo bi mnogo više prostora od ovog da se nabroji kako su članovi UNS-a poslednje dve decenije prošlog veka služili i kome, pa neću ni o tome, ali moram još jednom da pitam na osnovu čega UNS i njegovi funkcioneri baštine opšte dobro i to posle svega što su ovoj profesiji, njenim časnim predstavnicima i javnosti učinili?
Nije zgoreg i da g. Brajović kaže kada se i kako UNS uknjižio kao vlasnik zgrade. Ako nije voljan, navešću da je to bilo posle 5. oktobra 2000. (kada se, kako reče i NUNS setio zgrade, što nije tačno, ali i o tom posle presude). UNS se, elem, uknjižio nedugo posle ubistva premijera Zorana Đinđića i protivno zaključku Vlade Srbije iz 2001. da sva novinarska udruženja koja su do tada upisana u Registar udruženja novinara mogu koristiti prostorije Doma novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa.
Napokon, ne bi bilo loše ni da javnost sazna kako je i pored odluke o utvrđivanju Doma novinara Srbije za spomenik kulture, fasada zgrade dramatično izmenjena, uključujući i uklanjanje povelje i iznajmljivanje nekadašnjeg novinarskog kluba jednoj banci. Jelka Jovanović,
Autor: Jelka Jovanović
potpredsednica NUNS-a
