EN– Početkom rada kancelarije okončana je prva, najmučnija faza u primeni Zakona. Problema će biti još mnogo, ali ostvarene su pretpostavke da poverenik počne da nalaže državnim organima da građanima stavi na uvid informacije koje su tražili – rekao je on.
Šta će se desiti ako neki organi ne budu želeli da saopšte informaciju?– Stvaraju se realne mogućnosti da se u slučaju povrede Zakona pokrenu prekršajni postupci protiv njih.
Kakav pristup vlasti u primeni ovog zakona očekujete?
– Iskustva su već pokazala da ima dobrih, kontroverznih i loših primera.
Koji je dobar primer?– Ministarstvo za nauku i tehnologiju koje je s Aleksandrom Popovićem na čelu učinilo velike napore da sve svoje aktivnosti učini dostupnim građanima.
Koji je kontroverzan?– Narodna banka Srbije koja je takođe uradila mnogo na javnosti svog rada, ali je onda zabranila predstavniku jednog medija prisustvo konferenciji za novinare. To ne sme da se dogodi bez obzira na to koliko razlozi NBS za takvu odluku bili principijelni.
Gde očekujete najviše problema ili koji je to loš primer?– MUP. Već ima dosta pritužbi građana, posebno nevladinih organizacija, da je komunikacija sa MUP-om Srbije jako loša.
Hoće li poverenik moći da pomogne u rešavanju afera, poput „češkog duga“, „sirijske nafte“ ili afere „Erikson“?– Ne bih da se vezujem konkretno ni za jednu od tih afera. U svakom slučaju gde postoje problemi u dobijanju određenih dokumenata da bi se rešila neka afera poverenik ima takvu ulogu.
N. Čaluković
