ENBeograd- Evidentiranje radio-televizijskih stanica u Srbiji utvrđeno je da je njihov broj 7555, bez RTS-a, što je duplo manje od procena iznošenih u javnosti. Naime, u Srbiji trenutno ima 534 radio stanice i 73 televizije, dok je onih koji istovremeno emituju i radio i televizijski program 139.
Ovo je, međutim, previše za naš prostor, ocenio je juče na konferenciji za novinare predsednik Saveta za radio-difuziju Nenad Cekić koji je predstavljajući osnove nacrta Strategije razvoja radio-difuzije u Srbiji, ocenio da će se to pitanje rešiti putem konkursa za dodelu frekvencija. Transformacija RTS-a ključna je za uvođenje reda u etru. Ona bi, prema Cekićevim rečima mogla biti okončana na jesen, ali preduslov je uvođenje pretplate.
-Pretplatom će se onemogućiti bilo kojoj vlasti da kontroliše RTS i građanima je bolje da je plaćaju i da oni kontrolišu tu kuću, nego što to čine ovako, nevidljivo-kroz razne poreze, dok je stvarna kontrola u rukama države-kaže on. Taksa na električno brojilo najefikasniji je način, ali probelžm je, upozorio je predsednik Saveta, što je direktor EPS-a odbio da se time bavi, uz obrazloženje da to „politički nije u redu“. Cekić je izjavio da će se o tome razgovarati u Vladi, ali i o dugu RTS-a od oko 30 miliona evra. Jer je, kako je kazao, stav Saveta, da nakon što se RTS transformiše u dva radio-difuzna preduzeća njihov saldo će biti nula.
Govoreći o broju i vrsti emitera Cekić je prognozirao da je moguće da će u Srbiji pet komercijalnih TV mreža dobiti nacionalnu frekvenciju i da ni konkurs trebalo da bude završen do kraja godine. Radi lašeg utvrđivanja mogućeg broja regionalnih emitera utvrđeno je devt radio-difuznih oblasti: Beogradska, Centralna, Novosadska, Banatska, Južna, Mačvanska, Istočna, Zapadna i Raška. Broj lokalnih RTV stanica, kojih ima 585, trebalo bi, procena je u Savetu da bude više nego prepolovljena. Naknada za dozvole za emitovanje utvrđivaće se na osnovu zone pokrivanja, programske koncepcije i procenjenog prihoda od marketinga. Iznet je podatak da je za radisjke reklame dato svega 5,5 procenata od 55 miliona evra utrošenih prošle godine na medijsko oglašavanje, što je kako je upozoreno ukazuje da je radio medij kome preti kolaps i odumiranje.
Privatizacija elektronskih medija čiji su osnivači opštine jedno je od strateških opredeljenja nacrta Strategije razvoja radidifuzije, jer je to izlaz iz zone političkih uticaja. Radio-difuzna agencija će, kako je rečeno, sprečiti monopolizaciju medijskog prostora, a posebno je naglašeno da kupovinom lokalnog medija vlasniku nije garantovano i dobijanje dozvole za rad.
S. Remić
