Prisustvo
države u medijima, izumiranje lokalnih glasila, loša zakonska regulativa i
nepostojanje medijske strategije glavni su problemi na medijskoj sceni Srbije,
zaključili su juče učesnici okruglog stola u beogradskom Tanjugovom pres centru
u Beogradu. „Fridom haus”, američka nevladina organizacija, slobodu medija u
Srbija ocenila je, kako se čulo na jučerašnjem skupu, 72. mestom među 196
zemalja.
–
Ipak, situacija je neosporno bolja nego što je bila pre 10 godina. U ovom
periodu dobili smo zakon koji predviđa zaštitu izvora informisanja. Međutim,
svaka nova vlast pokušava da ga „frizira”, pa sada imamo karikaturu tog zakona
i imperativ njegove promene – rekla je Gordana Suša, član Saveta Republičke
radiodifuzne agencije, i istakla da je jedna od nevolja i preveliki broj
medija.
Tako,
prema njenim rečima, trenutno postoji 530 štampanih glasila. Ipak, Suša naglašava
da je od izuzetne važnosti da se stvori ambijent u kojem će mediji imati
ravnopravne uslove za funkcionisanje.
Dragan
Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”, insistirao je na povlačenju
države iz vlasništva nad medijima, podsetivši da je to trebalo da se dogodi još
2006. godine.
–
Rđavo je kada onaj ko donosi zakon, taj dokument i ne poštuje. Ukoliko država
hoće da bude vlasnik štampanih mediji ili novinske agencije, neka donese takav
zakon. Ovako može da nam pomogne jedino tako što će da ukine poreze –
kategoričan je Bujošević.
Po
njegovim rečima, država neće moći da se meša u funkcionisanje Saveta za štampu
i njene Komisije za žalbu. Bujošević podseća da sudovi često izriču drakonske
kazne kada su u pitanju novinari, a minimalne kada oni budu meta napadača.
–
Savet i Komisija za žalbe su napravljeni tako da mogu da povežu sukobljene
strane i trudimo se da u proces odlučivanja uvrstimo ljude čija su imena garant
da ne podležu pritiscima. Mnogo je važnije kada ljudi iz struke upute kritike
za rad, nego kada to ide preko sudova – tvrdi Bujošević.
Danilo
Nikolić, član radne grupe za izradu Medijske strategije, najavio je da bi
predlog tog dokumenta trebalo da bude gotov do 1. juna posle čega će biti
prosleđen Ministarstvu kulture i informisanja.
–
Nema demokratskog zakona bez demokratske procedure u njegovom donošenju. Zato
se nadam da će ova strategija biti rezultat stručne i javne rasprave – podsetio
je Nikolić i dodao da se medijima mora omogućiti rad bez političkog, ekonomskog
ili bilo kog drugog pritiska.
Veselin
Simonović, glavni i odgovorni urednik „Blica”, od ovog dokumenta očekuje da
pruži rešenja za odnos države i medija, pruži jasan koncept javnih servisa,
predloži kako pomoći lokalnim medijima, unapredi rada regulatornih tela i uredi
medijske zakone.
On
je uputio i kritike struci koja „za deset proteklih godina nije sačinila nov
predlog Zakona o informisanju”.
Nažalost,
šta će država da učini kako bi pomogla medijima nismo čuli, jer se Dragana
Milićević, državna sekretarka u Ministarstvu kulture zadužena za medije, nije
pojavila na ovom skupu.
Autor: V.
Dugalić
