Nikolić je, učestvujući u radu okruglog stola „Mediji u Srbiji“, koji organizuje novinska agencija Tanjug, rekao da će verzija tog dokumenta biti prosleđena Ministarstvu kulture i informisanja, nakon čega bi trebalo da usledi javna rasprava.
„Nema demokratskog zakona bez demokratske procedure u njegovom donošenju. Nadam se da će ova strategija biti rezultat jedne stručne i javne rasprave“, rekao je Nikolić, navodeći da su mediji u Srbiji u veoma teškoj situaciji, pogotovo u ekonomskom i tržišnom smislu .
Takav položaj, prema njegovim rečima, pokazuju i rezultati izveštaja o slobodi medija američke nevladine organizacije „Fridom haus“, prema kojima se Srbija od 196 rangiranih zemalja nalazi na 72. mestu.
Radna grupa, sastavljena od eksperata koje su predložili Ministarstvo kulture, medijska udruženja i asocijacije i predstavnici medijske industrije, zvanično je formirana 18. aprila i odmah je počela da radi na izradi Medijske strategije.
Nikolić je istakao da se Medijska strategija mora temeljiti na Ustavu Srbije, dokumentima UN, posebno u pogledu zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i na precedentnim stavovima.
On je dodao da se medijima mora omogućiti da budu oslobođeni političkog, ekonomskog i svih drugih vidova pritisaka i da na ravnopravan način obavljaju svoj posao.
Pored Nikolića u debati su učestvovali član RRA Gordana Suša, glavni i odgovorni urednik „Politike“ Dragan Bujošević i predsednik Asocijacije medija i glavni urednik „Blica“ Veselin Simonović.
Simonović: Strategija neće završiti u „fioci“
Radna verzija Medijske strategije neće poput prvog izdanja završiti u „fioci“ Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, uveren je predsednik Asocijacije medija i glavni urednik „Blica“ Veselin Simonović, član prve radne grupe čiji je rad na strategiji „neslavno prošao“.
„Razmenili smo mišljenja tokom polučasovnog razgovora i na tome se sve završilo. Zahvaljujući Asocijaciji krenuli smo od početka i formirali adekvatnu radnu grupu, ali se uvek pojavi problem da neko ‘slučajno’ bude isključen iz radnog procesa“, naveo je Simonović.
Osvrnuvši se na probleme koji prate izradu ovog značajnog i dugo godina očekivanog dokumenta za uređenje medijskog prostora Srbije, Simonović je istakao da bi Strategijom trebalo da bude, između ostalog, regulisana uloga države, odnosno njenog vlasništva u medijima, broj javnih servisa, pomoć lokalnim medijima koji „jedva opstaju“.
„Mislim da u ovoj zemlji niko nema ideju kako dalje sa lokalnim medijima, pa ja imam jedna predlog: jedan procenat od javnog oglašavanja bi mogao biti izdvojen za njih“, kazao je Simonović.
Prema njegovom mišljenju, u Srbiji se „ne poštuju zakoni ni dobri, ni loši“, a kada bi se poštovali mediji možda ne bi bili bogatiji, ali bi sigurno bili bolji i sadržajniji.
„Sve komercijalne televizije i javni servis krše Zakon o oglašavanju i podneto je oko 25 krivičnih prijava koje do danas nisu procesuirane. Zakon o informisanju je nakaradan i mi kao struka nismo smeli da dopustimo da za deset proteklih godina ne načinimo predlog novog“, smatra Simonović.
Država da napusti medijski prostor
Glavni i odgovorni urednik „Politike“ Dragan Bujošević i član Republičke radiodifuzne agencije Gordana Suša složili su se da bi država trebalo da napusti medijski prostor ili da zakonski reguliše svoje vlasništvo u medijima.
„Država bi trebalo da napusti medijski prostor. Međutim, ako u zakonu bude pisalo da država može da bude vlasnik jedne novinske agencije ili nekog štampanog medija onda tako treba i da bude, ali se podrazumeva da on ne sme imati komercijalne sadržaje“, složili su se Bujošević i Suša.
UNS i NUNS da sarađuju, uprkos animozitetu
Suša i Bujošević su ukazali na važnost plodonosne konsultacije oba novinarska udruženja (UNS i NUNS) oko izrade Strategije, uprkos animozitetu koji među njima postoji.
„Stvar je i volje političke elite da ova Strategija zaživi u praksi. Predstoji nam javna debata, a zakonsko regulisanje medijskog prostora jedan je od evropskih uslova“, tvrdi Suša.
Učesnici Tanjugovog okruglog stola su ukazali i na veoma loš položaj medija u Srbiji, naročito ekonomski i tržišni, ali i pored toga Suša i Bujošević naveli da su u proteklih deset godina načinjeni značajni pomaci u cilju uređenja medijskog prostora Srbije, uprkos lošem Zakonu o informisanju.
Kakav god da je taj zakon dobili smo zaštitu izvora informisanja, ali je druga stvar što svako u ovoj oblasti pokušava da ‘frizira’ i sada imamo karikaturu tog zakona i imperativ njegove promene“, navela je Suša.
„Malo bare, mnogo krokodila“
Dok Simonović kao najveći problem medija u Srbiji vidi ekonomsku situaciju, za Bujoševića je problematična nedovoljna pomoć države medijima, koju vidi kao besmisleno malu.
Za Bojoševića i Sušu problem predstavlja i postojanje prevelikog broja medija – prema Sušinom podatku 530 dnevnih, nedeljnih i mesečnih izdanja.
„Malo bare, a mnogo krokodila“, zaključila je Suša.
