Pozivajući
se na član 504 a Zakonika o krivičnom postupku, advokat, potpisnik pisma
upućenog medijima, naveo je da učesnici u postupku detalje iz istražnog
postupka ne mogu odavati, a potom i upozorio novinare da se „ovi podaci mogu
objavljivati samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog javnog tužioca,
odnosno istražnog sudije”.
Ateljević
smatra da se u „medijskoj kampanji na najgrublji način iznose neistine koje
štete časti i ugledu našega klijenta, a sa druge strane se iznose činjenice
koje predstavljaju službenu tajnu sve sa pozivom na ’izvore’ bliske policiji i
istrazi.
Da
li je pismo Đuraškovićevog advokata svojevrstan pritisak na medije? Kako da se
mediji ponašaju? Da li, iz straha od tužbe, da ignorišu „slučajeve” sve dok oni
ne budu pravosnažni?
Sagovornici
„Politike” saglasni su da zakonske odredbe moraju da se poštuju, ali i da pismo
Đuraškovićevog advokata može da se tumači na nekoliko načina, pa i kao
svojevrstan pritisak na novinare.
Ljiljana
Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kazala je da pomenuto pismo
ne smatra pretnjom, ali i da ono ne sme da obeshrabri novinare u obavljanju
posla.
–
Upozorenje na odredbe Krivičnog zakonika i Zakona o javnom informisanju po sebi
ne može da bude pretnja. S druge strane, mislim da ovo pismo ne treba da
obeshrabri novinare u obavljanju istraživačkog posla i objavljivanju činjenica
o ovom slučaju koje javnost ima pravo da zna – kaže Smajlovićeva.
Jelka
Jovanović, potpredsednica NUNS-a, kaže da pismo Đuraškovićevog advokata ne može
da se smatra pritiskom na sud ako se u obzir uzmu zakonska rešenja, međutim,
dodaje:
–
Ova oblast je, ako tako mogu da kažem, potpuno neuređena. Advokat je u pravu,
ako se striktno držimo zakona, ali, sa druge strane, ono, ipak, može da se
protumači kao pritisak na novinare. Ni policija, ni tužilaštvo, ni advokati ne
poštuju striktno ovaj zakonski član. Tužilaštvo i policija obično ne poštuju
pretpostavku nevinosti i plasiraju informacije kada i kako im odgovara.
Zahtevati samo od novinara da se pridržavaju zakona, zaista, jeste jedna vrsta
pritiska na novinare – objašnjava potpredsednica NUNS-a.
Da
oblast „medijskog prava” nije potpuno regulisana i da stvari mogu da se
posmatraju i „ovako i onako” smatra i Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske
komore Srbije. On, kao i prethodni sagovornici, smatra da se pismo advokata
vlasnika „Nibens grupe” može posmatrati kao jedna vrsta pritiska na sud, ali da
je, ipak, sve to „problematično”.
–
Pri svim državnim organima postoje službe zadužene za „puštanje” informacija u
javnost. Ne vidim da bi puštanjem takvih informacija, bez obzira na to u kojoj
je fazi postupak, novinari napravili prekršaj– objašnjava Đorđević.
Da
informacije dobijene od portparola zvaničnih državnih organa bez problema mogu
da se objavljuju, smatra i advokat Vlada Miljević. Na pitanje kako novinari da
idu u korak sa konkurencijom ako se odluče da objavljuju samo zvanične
informacije sa navođenjem imena sagovornika, Miljević kaže:
–
Dok se nešto pravosnažno ne okonča, bolje je o tome ne govoriti kao o konačnoj
činjenici. Normalno je da javnost očekuje da sazna i pre nego što neki postupak
bude pravosnažno okončan, ali prilikom plasiranja takvih informacija treba biti
veoma pažljiv – kaže Miljević.
Autor:
Miroslava Derikonjić
