Kako
je navedeno, UO RTS osetio je „potrebu da se odredi prema društvenoj i
političkoj ulozi“ te kuće tokom devedesetih godina i konstatovao da je program
tadašnje Radio-televizije Beograd i RTS bio „gotovo neprestano i grubo
zloupotrebljavan u svrhu diskreditovanja političke opozicije i njenih vodećih
ličnosti, kao deo propagande tadašnjeg nedemokratskog režima“.
Da
postoji osnov za ovakvo izvinjenje, govori i činjenica da je Nezavisno
udruženje novinara Srbije (NUNS) podnelo 2009. Tužilaštvu za ratne zločine
prijavu protiv N.N. lica, odgovornih osoba i novinara u više medija „zbog
nesporne uloge u propagandi“. Prijava je podneta protiv odgovornih u RTV
Beograd, RTV Novi Sad, dnevnim listovima Politika i Večernje novosti. U
Tužilaštvu je prošle godine napomenuto da je Srbija prva država u regionu koja
je pokrenula ispitivanje u vezi s „ratnim huškanjem“ u medijima.
Smatra
se da je RTS tokom devedesetih godina, ko se seća, „hranio“ patriotizam u
Srbiji poluistinama i lažima. Nešto je prikrivano, mnogo toga iskrivljavano, a
sve s ciljem da se narodu ukaže na to da je Srbija jedina koja je nedužna, ali
i žrtva, u ratovima „u kojima nije učestvovala“ na prostoru Jugoslavije. Sve se
vodilo iz „humanih“ razloga, moglo se zaključiti, pa je samim tim bila neophodna
i opšta podrška naroda. Makar i moralna.
Ranija
istraživanja pokazala su da 55 odsto ispitanika smatra da su mediji devedesetih
neobjektivno informisali građane, od čega je 32 odsto verovalo da su
raspirivali mržnju i rat. Neko je, dakle, državnim medijima, koji su bili i
jedini izvor informacija, bezrezervno verovao, neko i nije, ali tada se možda
to nije smelo priznati. Neki koji su i verovali u objektivnost medija u to
vreme, možda su tek kasnije shvatili koliko su na svojim malim ekranima gledali
realne slike i slušali tačna objašnjenja ratnih događaja.
RTS
danas je javni servis građana Srbije, „evropske Srbije“, pa je u skladu s
„raspoloženjem“ građana bilo i očekivano da se izvini za izveštavanje tokom
devedesetih. Aktuelni UO ove kuće izabran je tek nedavno i sada se izvinjava
„unazad“ za propagandu u službi Miloševićevog režima, iako tada nisu imali veze
s radom RTS. Ipak, oni koji su naneli najviše zla, prvenstveno novinarskoj
profesiji u to vreme, ostali su čvrsti u svojim stavovima i verovatno bi, da
imaju priliku, ponovo radili isto. Jasno je da se pravi ljudi nisu izvinili, a
pitanje je i da li je ovo izvinjenje zakasnilo skoro 20 godina.
Redakcijski komentar
