–
Radna grupa ima rok da izradi predlog medijske strategije do 1. juna, što je
prema mišljenju mnogih, prekratko vreme za izradu tako važnog dokumenta.
Međutim, s obzirom na to da radnu grupu čine predstavnici medijskih udruženja,
verujem da nema prepreka da sve bude završeno u predviđenom roku. Javna
rasprava će trajati tokom juna, nakon čega će se uneti eventualne ispravke i
onda odlazi Vladi na usvajanje – objašnjava državna sekretarka.
U
medijskoj studiji, koja je trebalo da bude osnov za strategiju, predloženo je
formiranje 15 javnih servisa u Srbiji. Koliko je moguće da se ovaj predlog nađe
u nacrtu strategije?
–
Moje lično mišljenje je da je to neizvodljivo, jer se postavlja pitanje kako
finansirati 15 javnih servisa, pored dva već postojeća. Nemoguće je finansirati
ih iz pretplate zato što javni servis nema realizaciju naplate koja je
zadovoljavajuća i adekvatna, tako da je oduzimanje sredstava od javnog servisa
isključeno. S druge strane, postavlja se i pitanje kako u tim regionima
uskratiti pravo građana da se informišu o suštinski značajnim pitanjima za te
lokalne zajednice. Nadam se da će radna grupa imati kvalitetan predlog, a da ćemo
kroz javnu raspravu doći do relativno pravednog rešenja.
Kako
ocenjujete rad javnog servisa Srbije? Treba li nešto promeniti u programskom
smislu ili u načinu funkcionisanja?
–
Radio-televizija Srbije radi na način na koji u ovom trenutku smatra najkvalitetnijim,
a da li je to pravi javni servis ili nije to je diskutabilno. Međutim, ni druge
oblasti u Srbiji koje su u povoju nisu u potpunosti u skladu sa evropskim i
drugim standardima, ali je RTS „najvidljiviji“, pa samim tim i izložen najvećim
kritikama. Smatram da bi najpre trebalo da stvorimo okvire za bolje sutra, pa
da tek onda pričamo o kvalitetu.
Kada
se očekuje predstavljanje nacrta novog zakona o radiodifuziji?
–
Predlog zakona o radiodifuziji je završen, ali će sačekati dok se ne donese
medijska strategija. Bilo bi besmisleno slati ga na usvajanje dok se ne utvrdi
da li će sve biti u skladu sa medijskom strategijom.
Republička
radiodifuzna agencija (RRA) očekuje da će se novim zakonom o radiodifuziji
uvesti mogućnost da regulator izriče direktne finansijske sankcije emiterima.
Da li će i kako to biti regulisano?
–
Potpuno je nelogično da regulatorno telo ima pravo da direktno naplaćuje kazne,
jer se zna ko u ovoj državi ima pravo na to. U ovoj zemlji postoji Ustav i
postoje zakoni, tako da se zna ko je zadužen za šta, a regulatorna tela svakako
nisu ta koja imaju pravo da naplaćuju kazne.
Da
li to znači da to neće biti omogućeno u novom zakonu?
–
Ne bih da govorim ništa o predlogu zakona dok ne bude gotov.
Kako
ocenjujete stanje na medijskoj sceni Srbije? Koliko mislite da su srpski mediji
danas slobodni?
–
U poslednjih deset godina mislim da je danas najgore stanje u medijima. Većina
novinara zaboravila je osnovne principe profesije od kojih ne sme da se
odstupi. Danas kada slušate ili gledate većinu novinara, oni zaboravljaju da su
novinari – mašu rukama, prete, lupaju rukama o sto, dozvoljavaju sebi da su sa
ministrima na „ti“… Sve se poremetilo u ovoj oblasti i više nema kriterijuma.
Kada govorimo o lošem stanju u medijima, sami novinari pristali su na tako
nešto. Naime, ako novinari pristanu da rade pod uticajem, pod pritiskom, da
nemaju slobodu, onda se tu gaze osnovna pravila novinarstva – pravo da slobodno
i nezavisno informišu onako kako jeste. I nije tačno da novinari nemaju izbor,
novinari mogu da biraju – da li nešto hoće ili neće. Ukoliko i ne postoje
medijske slobode, postoje slobodni novinari. Ne vidim da se novinari bune na
svoj status, bune se udruženja, ali novinari ćute.
Koliko
je na takvo stanje uticala ekonomska kriza koja je zadesila medije?
–
Ekonomska kriza je zahvatila sve oblasti, pa hirurzi, na primer, ne kažu da
neće da operišu čoveka, jer postoje pravila svake profesije koja važe u svim
okolnostima. Nekada se radilo i za platu od do deset maraka, ali se radilo zbog
ideje i višeg cilja. Naravno, smatram da novinari treba da budu dobro plaćeni i
samostalni, ali i da poštuju pravila profesije. Niko ne može da kaže da
medijske slobode ne postoje, jer ako neko tako smatra onda treba da ih osvoji.
Koliko novinari osvoje slobode za sebe, osvojili su ih i za druge.
Autor: Bojan Cvejić
