1.
Ako je tačno da je Ljilja Buha LIČNO došla (sa ličnom kartom) u agenciju Beta
donevši pismo koje su joj diktirali pripadnici Zemunskog klana, dovezavši je do
agencije i čekajući je potom ispred (dokaz 1: njeno svedočenje u policiji ;
dokaz 2: njeno pismo pisano rukom, objavljeno u Nacionalu, 10. septembar 2002),
koji bi to onda razlog mogao biti da redakcija odmah i bez odlaganja ne
obavesti nadležne organe o poseti osobe za kojom je u tom trenutku tragala
policija cele države?
2.
Da li je tačno da je direktora i suvlasnika Bete Radomira Diklića Koštunica
prvo postavio za ambasadora SR Jugoslavije u Parizu, a zatim u Briselu, što
govori o uskoj povezanosti i nesumnjivoj političkoj bliskosti ove dvojice
pomenutih?
3.
Da li je tačno da je pomenuti direktor Diklić odvezao novinara Bete Miloša
Jeftovića koji je posredovao pri sastanku odlazećeg predsednika Miloševića i
budućeg predsednika Koštunice, 6. oktobra 2000. (dokaz 1: intervju Nebojše
Pavkovića u Svedoku: „General pukovnik Nebojša Pavković: Moja istina o 5.
oktobru – 2. deo“. Dokaz 2: pogledati emisiju u produkciji B92 „Konačni
obračun“, koja se može naći i na Youtube)?
4.
Da li je možda direktorka Bete Ljubica Marković, otkako je njezina bivša
koleginica Ljiljana Nedeljković postala šef Koštuničinog kabineta, ijednom
protestovala što se ova nije ustezala da se javno pred svima hvali kako je Beta
„njena agencija“ i kako mora da „radi što im ona kaže“?
5.
Zašto direktorka Bete uporno iznalazi sve nove razloge protiv predloga da se
sudskim putem ispitaju okolnosti pod kojima je Ljiljana Buha svojeručno odnela
pismo Zemunskog klana u agenciju Beta i zašto uporno pominje tužbu advokata
Srđe Popovića, kad je agencija Beta pomenuta ne u kontekstu tužbe nego
eventualne nove, proširene istrage?
Zar
svaki onaj kome je savest čista ne bi trebalo da, u datim okolnostima, zdušno
stane iza ovakve inicijative i podrži je, utoliko pre što je njen jedini
interes puno rasvetljavanja istine oko ubistva premijera Đinđića?
Autor: Zoran Janić
