Beograd – „Slučaj
medijske kompanije Novosti iz Beograda predstavlja paradigmu, pravi primer
organizovanog kriminala i korupcije koja se godinama dešava, uz učešće brojnih
institucija i interesne grupe tajkuna, ali uz prikrivanje osnovne činjenice –
ovo nekada društveno preduzeće, nikada nije privatizovano. Prethodna
privatizacija, urađena po ranijim zakonima, poništena je 2000. godine presudom
Višeg trgovinskog suda Kada je na snagu stupio Zakon o privatizaciji 2001.
godine, Novosti su bile u 100 odsto u društvenom vlasništvu. Jedini način je
bila primena ovog zakona i postupak pred Agencijom za privatizaciju što nikada
nije urađeno“, istakla je juče na konferenciji za štampu Verica Barać,
predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije.
„Prosto
je neverovatno da su se direktor kompanije Mihajlo Manjo Vukotić i finansijski
moćnici na čelu sa Milanom Bekom dogovorili da se Novosti upišu kao akcionarsko
društvo u većinskom privatnom vlasništvu i to je prošlo kroz sve institucije.
Svima je istovremeno bilo jasno da procedure ni privatizacije nije bilo, ali
Privredni sud upisuje tu protivzakonitost 2002. godine“, objasnila je Barać,
prezentujući obiman izveštaj koji će se, kako je najavila, proslediti prvo
Vladi. Vrlo brzo, sav materijal, dokumentacija ali i krivična prijava dostaviće
se tužilaštvu i tužilaštvu za organizovani kriminal. Ovo je test za tužilaštvo,
koje treba procesuirati ovaj oblik organizovanog kriminala i korupcije, navodi
Barać. Najzanimljiviji detalj u hronologiji ove zavrzlame je što Vlada 2006.
godine donosi zaključak da Novosti nisu privatizovane i nalaže Ministarstvu
privrede da se izvrši revizija procene kapitala i vlasničke strukture.
„Tadašnji ministar privrede Predrag Bubalo nikada nije sproveo postupak, to je
izbegao, a niko nije pokrenuo postupak poništenja upisa u registar.
Najzanimljiviji trenutak dešava se 27. maja 2006. godine kada Novosti kreću u
postupak prodaje akcija na berzi – ni tada Ministarstvo privrede, ni bilo koji
organ, ne pokreću postupak zabrane ove trgovine“, rekla je.
U
međuvremenu nije utvrđeno da li država raspolaže sa 30 ili većim obimom
deonica, ukazuje Barać. Komisija za hartije od vrednosti nije proveravala
podatke o imovinskim odnosima u Novostima, a posebno je sporno što u berzanskom
prospektu nije navedeno da je država uknjižena kao vlasnik zgrade nekadašnje
„Borbe“ od 27.000 kvadrata u centru grada.
Dušan
Slijepčević, član saveta, ističe da je ovaj organ prvu krivičnu prijavu podneo
Višem tužilaštvu u Beogradu 28. maja 2010. radi slučaja Luke Beograd, ali da
predmet stoji u policiji zbog – posebnih obaveštenja, te da se sprema prijava
protiv više lica i u aferi Novosti.
Član
saveta Danilo Šuković ocenjuje da je, nakon izručenja Ratka Mladića, glavni
test za ulazak Srbije u EU, borba protiv korupcije i kriminala.
Nataša
Marković, nekada zaposlena u Novostima, jedna
od
30 novinara koji vode sudski spor protiv države, kompanije
i
Vukotića, rekla je da će oni čekati razuman rok da Vlada odgovori na
intervenciju saveta. „Ako to ne uspe, spremni smo da internacionalizujemo čitav
slučaj“, izjavila je.
Ovo
je sjajan primer gde se vidi da su pojedinci jači od države i zakona, rekla je
Marković. I Udruženje malih akcionara štamparije „Borba“ ukazuje na niz
nezakonitih rabota Vukotića i kompanije Novosti. Novosti su 2004. godine
pokrenule parnični postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu tražeći da se
utvrdi vlasništvo na poslovnom prostoru od 3.428 kvadrata.
Neverovatno,
po presudi ovog suda dobija daleko više prostora sa pravom vlasništva nad 7.232
kvadrata, kaže Jelisaveta Vasilić, članica saveta za borbu protiv korupcije.
Iako je ova presuda ukinuta i vraćena na ponovno suđenje, prosto je neverovatno
kako se država brine za svoju imovinu, rekla je.
Ne
treba zaboraviti da se radi o ogromnoj zgradi, koja izlazi sa jedne strane, na
Kosovsku ulicu, a sa druge strane na Trg Nikole Pašića i da poslovni prostor
nije ušao ni u jednu procenu vrednosti kapitala, tvrdi Vasilić.
Autor: Dobrila Soleša
