Koliko
je vas jutros kupilo novine? Ovo pitanje upućeno učesnicima konferencije
„Evrodig” bilo je dobar uvod u raspravu o odnosu snaga između tradicionalnih i
novih medija i potrebi da se mlađi regulišu. Prste je podiglo samo nekoliko od
dvestotinak prisutnih, dok su ostali dnevnu dozu informacija crpeli sa
Interneta.
Jedna
od tema konferencije koja je održana u „Sava centru” bila je i potreba
regulacije novih medija. Zaključak je da ona treba da se obavi samo u meri u
kojoj je neophodna. Cilj nije kontrola, već garancija prava na slobodu
izražavanja, istakao je predstavnik Saveta Evrope Tomas Šnajder.
Međutim,
ključno je pitanje poverenja – kome se više veruje. Pokazala se velika
polarizacija i to uglavnom po starosnoj granici. Mlađi učesnici skupa posvedočili
su da veruju isključivo onome što vide na „Fejsbuku” i „Tviteru” i to „od ljudi
u koje imaju poverenja”.
Okoreli
„tviteraš” Holanđanin Ludo Kajzer ne čita novine osim ako na ovoj mreži ne vidi
preporuku da nešto treba da pročita. On smatra da nove medije ne treba
regulisati, već da njihovi konzumenti treba da porade na digitalnoj pismenosti
kako bi znali kome mogu da veruju.
Starijima
je smetalo to što se zanemaruje činjenica da se tradicionalni mediji (naveden
je primer „Monda” i „Špigla”) drže strogih standarda kao što su višestruka
provera informacija i pravilo da se čuje i druga strana.
Odgovor
na pitanje zašto ljudi generalno imaju manje poverenja u medije pokušao je da
da profesor Kolambija univerziteta Tod Gitlen. Prvi razlog je ideološki, jer imaju
predrasude da je svaki nečija propaganda, a drugi, po njemu mnogo značajniji,
jeste osećaj opšteg nezadovoljstva.
–
U Egiptu sam upoznao momka koji je učestvovao u događajima na trgu Tahir.
Otišao je na preporuku prijatelja sa „Fejsbuka” u kog je imao poverenje, a kada
se uveče vratio i uključio televizor, video je potpuno negiranje da se bilo šta
dogodilo. Mediji su ga izneverili. Lagali su o nečemu što je lično doživeo –
ispričao je gost iz Njujorka.
Ako
ih stari mediji iznevere, ljudi će se okrenuti novim i to ne samo zato što žele
da čuju šta se dešava, već zato što duboko u sebi žele da svet bude bolji.
Hoće
li u pomenutom odnosu snaga tradicionalni mediji opstati? Stav većine učesnika
radionice bio je da hoće, ali ako budu koristili nove medije. Baš kao što je
telegraf u početku uplašio izdavače novina dok nisu shvatili da je to najbolje
što im se dogodilo. Na kraju, otkrića „Vikiliksa” objavljena su u najuglednijim
svetskim novinama („Njujork tajmsu”, „Gardijanu”…). Time su dobila veću popularnost,
značaj i kredibilitet nego da su se pojavila samo na blogu.
Autor:
J. KAVAJA
