Zaključili smo da je reč o organizovanom
kriminalu, čija osnova je sprega izvršne vlasti sa finansijskim centrima moći
ili tajkunima. Pre dve nedelje Vladi Srbije dostavili smo izveštaj sa
kompletnom dokumentacijom u tom predmetu, ali sudeći po dosadašnjoj praksi, ne
očekujemo da će vlast brzo reagovati – rekla je juče Verica Barać, predsednica
Saveta za borbu protiv korupcije na konferenciji za novinare.
Ona
je dodala da su na tom predmetu radili više od dve godine, ali da su imali
problema oko prikupljanja validne dokumentacije, čak i da do nekih papira
Komisije za hartije od vrednosti nisu mogli da dođu ni posle naloga Poverenika
za informacije.
–
Privatizacija Novosti započela je po zakonu iz 1991. godine, čak je u julu
1999. Direkcija za procenu imovine verifikovala vrednost kapitala i vlasničku
strukturu u kojoj je 70 odsto privatna a 30 odsto državna svojina. Međutim,
početkom 2000. Viši privredni sud poništio je to rešenje kao i sve javne pozive
za upis akcija, tako da je donošenje Zakona o privatizaciji 2001. godine,
kompanija Novosti dočekala kao društveno preduzeće u kome postupak
privatizacije nije ni započet. To znači da je za ulazak u tu proceduru bila
nadležna isključivo Agencija za privatizaciju, ali se ona kasnije nije
uključivala ni u jednoj fazi – objasnila je Baraćeva.
Novosti
su u međuvremenu ponovo donele odluku da privatni kapital čini 70 odsto a
državni 30, čak je i privredni sud to registrovao iako nije postojala
saglasnost države kao suvlasnika, niti je to urađeno primenom odredbi Zakona o
privatizaciji, što je svojevrstan presedan čak i u domaćem pravosuđu, tvrde u
savetu. Oni podsećaju da je 2005. godine VAC hteo da preuzme većinski paket
akcija Novosti, ali da je Vlada to odbila konstatujući da vlasnička struktura
nije utvrđena. Vlada je čak donela i zaključak, početkom 2006. da se izvrši
revizija procene i vlasničke strukture Novosti, ali tadašnje ministarstvo
privrede, na čijem je čelu bio Predrag Bubalo, nije preduzelo ni jedan korak da
to realizuje. Ministarstvo, kao ni Vlada, nisu reagovali ni kada su Novosti
iznele akcije na Berzu, ni kada su u prospektu naveli da imaju pravo korišćenja
6.000 kvadrata poslovnog prostora iako je jedini vlasnik te zgrade bila država.
–
Ni Komisija za hartije od vrednosti nije reagovala na javno izrečenu tvrdnju
Milana Beka da su većinski paket akcija kupile dve povezane firme u njegovom
vlasništvu, tako da on poseduje 62,43 odsto akcija, iako je zakonom ograničeni
maksimum 25 odsto. To je još jedan dokaz da su institucije pod kontrolom
izvršne vlasti, a to se odnosi i na Tužilaštvo, kome smo takođe podnosili
izveštaje o slučajevima korupcije. Iako mi posedujemo kompletnu dokumentaciju,
ona za tužioca nije interesantna, pa se ti predmeti po nekoliko godina nalaze u
fazi istrage ili pretkrivičnog postupka – tvrdi Baraćeva.
Autor:
M. N. Stevanović
