Povlačenje
države iz vlasništva u medijima, finansiranje medija od strane države
isključivo kroz projekte, izbegavanje koncentracije vlasništva, javnost
vlasništva u medijima, samo su neka od pitanja koja reguliše Nacrt medijske
strategije.
Članovi
radne grupe koja je radila na strategiji kažu da ne žele da pričaju o
konkretnim rešenjima pre nego što strategija bude objavljena na sajtu
Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva što bi trebalo da
bude učinjeno u narednih nekoliko dana. Nekoliko najznačajnijih pitanja
obrađenih u medijskoj strategiji naznačio je direktor i glavni urednik novinske
agencije Fonet Zoran Sekulić, jedan od članova radne grupe.
–
Nacrt strategije polazi od načelnih pitanja, poput javnog interesa, definisanja
uloge države u medijima, uloge medija u društvu, vlasništva nad javnim
glasilima, javnih radiodifuznih servisa, medijske pismenosti i medijskog
pluralizma. Posebno poglavlje detaljno se bavi povlačenjem države iz vlasništva
u medijima, imajući u vidu nepodeljeni stav radne grupe da, osim u sferi javnih
radiodifuznih servisa, država ne može više biti ni vlasnik, ni osnivač medija,
niti ubuduće sme da bude direktnog budžetskog finansiranja medija, već samo
projektnog i to u javnom interesu, na osnovu konkursa dostupnih svim medijima
pod ravnopravnim uslovima. Nacrt strategije bavi se i temama javnosti
vlasništva i medijske koncentracije. Poglavlje o javnim glasilima podrobno
govori o štampanim medijima, novinskim agencijama, elektronskim javnim
glasilima, javnim radiodifuznim servisima, regionalnim i lokalnim medijima,
glasilima na jezicima manjina i medijima na novim tehnološkim platformama –
navodi Sekulić.
Obrađuju
se i pitanja digitalizacije zemaljske televizije, regulacije i samoregulacije u
oblasti javnih glasila, kao i državne pomoći, a poseban odeljak posvećen je
Akcionom planu za sprovođenje strategije, koji podrazumeva donošenje novih
zakona u medijskoj sferi, izmenu i međusobno usklađivanje postojećih, kao i
privatizaciju državnih medija ili prodaju državnog udela u pojedinim medijima,
objašnjava naš sagovornik.
–
Radna grupa je prvi sastanak održala 19. aprila, a poslednji 1. juna, kada je
nacrt strategije, u predviđenom roku, predat Ministarstvu kulture i
informisanja. Sedmočlana stručna radna grupa usvojila je nacrt jednoglasno,
uključujući i dvoje predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, bez
izdvojenih mišljenja i alternativa. Zbog toga sam veoma zadovoljan, imajući
posebno u vidu da ovaj dokument, kao nijedan od sada, predstavlja rezultantu usaglašenih
stavova i interesa svih novinarskih udruženja, medijskih asocijacija i medijske
industrije. Ovaj dokument mogao bi da ima prekretnički značaj za medije i
medijsko zakonodavstvo, ali njegova krajnja sudbina, nemam nikakvih iluzija, u
velikoj meri zavisi od političke volje izvršne i zakonodavne vlasti – ističe
Sekulić.
Pravnik
Slobodan Kremenjak, takođe jedan od članova radne grupe, objašnjavajući značaj
strategije, navodi, između ostalog, da nove tehnologije koje se koriste u
medijima zahtevaju promenu zakonskih rešenja, kao i da su te novine predviđene
nacrtom medijske strategije.
–
Zakon o radiodifuziji, recimo, je iz 2002. godine, a za devet godina mnogo toga
se u radiodifuziji promenilo. Moramo da pratimo te tehnološke promene koje se
dešavaju i sa strategijom i bez nje. Radeći na medijskoj strategiji, takođe,
pred nama su bila neka pitanja oko kojih su mišljenja u javnosti bila duboko
podeljena, kao što su privatizacija, regionalni javni servisi, medijska
koncentracija. Važno je ako ovo što smo mi predložili može da doprinese da se
postignu neki dogovori, da ne odlažemo stalno u diskusijama pronalaženje
rešenja – kaže Kremenjak.
On
dodaje da je cilj članova radne grupe bio da postignu dogovor među sobom i
ponude rešenje oko kojeg su se svi usaglasili, kako bi podstakli sve da važna
pitanja koja se tiču daljeg razvoja medijskog sistema u Srbiji rešavaju na
sličan način.
–
Pitanje je da li će dokument koji smo predložili postati državna strategija u
medijskom sektoru. Mi smo uradili nacrt, Ministarstvo donosi odluku hoće li sa
takvim nacrtom izaći u javnu raspravu ili sa drugačijim, jer imaju pravo da ga
izmene. U javnoj raspravi će možda biti izneta mišljenja koja će biti
drugačija, i, na kraju, vlada treba da usvoji nekakvu strategiju. Mi smo kao
radna grupa predložili ono što smatramo da bi bilo celishodno da se uradi, ali
država donosi strategiju i videćemo da li će se ona i koliko razlikovati od
našeg predloga – navodi Kremenjak.
Završavanje
predloga nacrta medijske strategije pozdravila su i novinarska udruženja,
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Autor: Jelena
Čalija
