Nacrt strategije, koji je uradila stručna radna grupa, bavi se i
ulogom medija u društvu, vlasništvom nad javnim glasilima, javnim radiodifuznim
servisima, digitalizacijom, medijskom koncentracijom, medijskom pismenošću i
medijskim pluralizmom.
Država
ne može biti vlasnik medija, navodi se u strategiji i dodaje da država treba da
se iz vlasništva nad javnim glasilima povuče bez odlaganja, a najkasnije u roku
od 18 meseci od dana usvajanja strategije. Prema Nacrtu, ne sme biti ni
direktnog budžetskog finansiranja medija, već samo projektnog i to u javnom
interesu, na osnovu konkursa.
–
Povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima podrazumeva privatizaciju
i/ili konverziju državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u
skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije – piše u Nacrtu. Prema
mišljenju radne grupe, Novinska agencija Tanjug mora biti privatizovana u roku
od 18 meseci od usvajanja Strategije.
Državna
pomoć medijima zavisiće od ostvarivanja javnog interesa, budžeti za to biće
unapred utvrđeni, a pomoć će se dodeljivati u transparentnom postupku, pod istim
uslovima, na javnom konkursu. Odlučivanje o izboru projekta biće povereno
nezavisnoj komisiji, čiji će rad biti javan, a obavljaće se i procena i nadzor
o tome kako se koriste sredstva nakon raspodele.
Kako
je navedno, podaci o vlasništvu nad javnim glasilima su javni i mora se znati
stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač javnog glasila i poreklo kapitala
uloženog u javna glasila.
Republika
Srbija će sprečavati nedozvoljenu medijsku koncentraciju, i to kako
horizontalnu, uključujući i unakrsno medijsko vlasništvo (istovremeno
vlasništvo raznovrsnih medija), tako i vertikalnu (istovremeno učešće na različitim
tržištima od značaja za medijsku produkciju i distribuciju, uključujući i
tržišta oglašavanja, distribucije štampe i elektronskih komunikacija). Potrebno
je onemogućiti istovremeno vlasništvo nad štampanim javnim glasilima i
distributivnom i prodajnom mrežom. Iz javnih prihoda potrebno je na principu
projektnog finansiranja obezbediti sredstva za sadržaj od javnog interesa koji
produkuje lokalna štampa.
Kao
specifične podsticajne mere predložene su smanjenje stope PDV-a na prodaju
štampe, servisa novinskih agencija i medijskih sadržaja koji se finansiraju od
državne pomoći, smanjenje ili ukidanje carina na repro materijal i stimulisanje
zapošljavanja oslobađanjem plaćanja dela poreza i doprinosa. Takođe, državni
organi bi imali obavezu da oglasni prostor kupuju bez posrednika, direktno od
glasila.
Integralni
tekst Nacrta strategije može se pročitati na sajtu http://www.kultura.gov.rs/.
