Na sastanku predstavnika pravosuđa i novinara održanom juče u Beogradu, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), razgovaralo se o bezbednosti novinara, procesuiranju napada i pretnji, kao i o komunikaciji sudova i tužilaštava s medijima. Posebnu pažnju privukli su porast nasilja nad novinarima, neujednačena praksa tužilaštava i barijere u pristupu informacijama od javnog značaja.
Pravnik i istraživač NUNS-a Rade Đurić izneo je podatke prema kojima je ove godine zabeleženo 289 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare i medijske radnike — 90 fizičkih napada, 6 napada na medije, 123 pretnje i 70 pritisaka. „Imamo jedno opšte stanje, utisak nekažnjivosti, nepostupanja ili nedovoljnog postupanja“, rekao je Đurić, uz ocenu da i dalje postoji „nerazumevanje, pre svega od strane policije, pa i tužilaštva, vezano za razumevanje bića krivičnog dela, posebno ugrožavanja sigurnosti i proganjanja“. Dodao je da „kada je u pitanju policija, imamo utisak da se urušilo sve što smo godinama gradili – senzibilitet prema novinarima i potreba da se u tom poslu koji rade zaštite“.
„Novinari su jednostavno u strahu, dosta njih nastavlja da izveštava, međutim, ono sa čim se susrećemo jeste da prestaju da prijavljuju. 9 od 10 novinara misli da do rešenja neće doći. Poseban problem je odsustvo podrške i razumevanje od strane predstavnika izvršne vlasti koji ne samo da ne osuđuju nego i podstiči te napade“, dodao je Đurić.
On je pozvao prisutne da podrže Deklaraciju o unapređenju bezbednosti novinarki na Zapadnom Balkanu, usvojenu na regionalnoj konferenciji SafeJournalists, naglasivši da „se broj napada na novinarke jako povećao“.
Advokatica Kruna Savović ukazala je na trend jačanja represije, naročito prema fotoreporterima i građanima koji dokumentuju događaje. „Ono što smo mi primetili je da se pojačava ta represija, naročito nad fotoreporterima“, rekla je Savović, navodeći primer Alekse Stankovića koji je zabeležio slučaj ispred zgrade Radio-televizije Srbije, kada su u medijima studenti označeni kao neko ko nanosi tešku telesnu povredu policajcu. „Taj momenat je zabeležen i tako se stalo na put širenju dezinformacija u medijima“, kazala je Savović.
Istakla je i probleme u komunikaciji tokom sudskih postupaka: „Vrlo teško možemo da prodremo do postupanja policije – da li je ono nezakonito ili je došlo do prekoračenja ovlašćenja… Mi imamo vrlo inertno tužilaštvo koje ne dostavlja informacije o pojedinim postupcima. U prethodnih mesec i po dana podnela sam 5 zahteva za uvid u spise predmeta jer zastupam oštećene i meni to nije dozvoljeno. Na koji način može da se pospeši ta komunikacija, da za neke predmete koji jesu od javnog značaja dobijemo informacije“, upitala je Savović.
Pomenula je i slučaj kada je nedavno traženo od novinara da uklone snimke iz zgrade suda, iako su novinari imalu urednu akreditaciju.
Pravnica i istraživačica NUNS-a Marija Babić predstavila je analizu odluka tužilaštava o odbačaju krivičnih prijava u slučajevima napada i pretnji novinarima, obuhvativši period 2022–2024. „Primetili smo da se broj službenih beleški, kada se zaključi da nema krivičnog dela i da se postupak neće pokretati, donosi mnogo češće nego ranije“, navela je Babić. Ukazala je na posledice takve prakse: „Naša analiza je pokazala da u slučajevima napada na novinare tužioci više pribegavaju službenim beleškama nego rešenjima o odbačaju krivične prijave“, i podsetila da oštećeni u tom slučaju „nema pravo prigovora, niti je tužilac dužan da ga obavesti o ishodu“.
Babić je izdvojila neujednačenost u postupanju tužilaca: „Ne može tačno da se ustanovi koji su kriterijumi kada se donosi službena beleška, a kada rešenje. Ono što je jasno jeste da rešenje propisuje Zakon o krivičnom postupku, dok s druge strane, službena beleška je propisana Pravilnikom. Stručnjaci su mišljenja da nikom ne bi trebalo da se uskraćuje pravo koje im je zagarantovano zakonom“, kazala je Babić i dodala da sadržaji beleški često nisu u skladu s Pravilnikom koji ih propisuje.
Kako je navela, bitno je da se podvuče da je ideja služebene beleške bila da se rasterete tužilaštva koja su opterećena.
„I to bi trebalo da bude jedan izezetak, onda kada je iz same prijave jasno da nema elemenata krivičnog dela. Mišljenja pravnih stručnjaka su da uvek kada postoji konkretan oštećeni, predmet treba da se prebaci u upisnik KT i da se donese rešenje o odbačaju krivične prijave“, navela je Babić.
Nakon izlaganja istraživača NUNS-a usledila je diskusija na pomenute teme sa predstavnicima pravosuđa i novinarima. NUNS je najavio dodatne konsultacije sa tužilaštvima i sudovima kako bi se smanjila nekažnjivost i unapredila komunikacija s medijima.
