Uoči godišnjice urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je 1. novembra 2024. odnela 16 života, Evropska federacija novinara (EFJ) razgovarala je sa Božidarom Milovcem, studentom i novinarom iz Novog Sada. Iako Milovac najčešće izveštava o politici i društvenim temama za više medija, proteklu godinu je pretežno posvetio izveštavanju o masovnim antikorupcijskim protestima koji su izbili posle tragedije. Proteste prate brojni napadi i nasilje nad novinarima. Milovac nije izuzetak: ometan je u radu, izložen verbalnim zastrašivanjima, a telefon mu je otet. U ovom intervjuu govori o iskustvu novinara i studenta tokom protesta i razmišlja o budućnosti slobodnih i nezavisnih medija u Srbiji.
U kontekstu protesta, kako tražite ravnotežu između svog novinarskog rada i ličnih stavova?
Božidar Milovac: To je bilo veoma teško. Naravno, svaka mlada, obrazovana osoba želi da živi u slobodnom društvu uprkos ideološkim razlikama. Verujem da svi u teoriji podržavaju ciljeve studenata, ali mi kao novinari doneli smo odluku da javno ne iznosimo svoja uverenja. To je bila jedna od najtežih odluka prošle godine, ali stojimo iza nje. Smatramo da je novinarski rad podjednako važan za izgradnju slobodnog i demokratskog društva.
Da li mislite da većina mladih u Srbiji deli tu privrženost medijskim slobodama?
Mislim da se ranije verovalo da mladi ništa ne zanima i da žive u sopstvenim mehurovima. Ali protekla godina je dokazala suprotno. U tekstu koji sam napisao o tome kako se novinari međusobno podržavaju, izdvojio sam i podršku koju su studenti i mladi pružili slobodnim i nezavisnim medijima. Na primer, kada su predsednik i policija targetirali novinarke u Nišu, studenti su organizovali protest podrške, osuđujući predsednikov govor kao neprihvatljiv. Studenti su podršku pokazali i kada je N1 bio pod blokadom pristalica vlasti. Sve u svemu, mladi mnogo bolje razumeju nego što smo mislili. Ispostavlja se da profesionalno i korektno obavljanje posla snažno utiče na to kako ljudi shvataju njegovu vrednost.
Možete li opisati trenutnu atmosferu tokom protesta? Po čemu se ovi protesti razlikuju od ranijih?
Atmosfera se prilično promenila. Kada sam počeo da radim 2022–23, nije bilo potrebe za posebnom pripremom za izveštavanje sa protesta — dovoljno je bilo imati novinarsku legitimaciju i ispravnu kameru. Nije bilo fizičkog zastrašivanja. Situacija se od 1. novembra pogoršala i postala sve nasilnija, jer vlast očigledno deli društvo na dve strane — one koji podržavaju studente i one koji podržavaju vladajuću partiju. Mog kolegu je policajac udario nogom u stomak, a meni su telefon oduzeli na skoro dva minuta. Iako bi to u drugim zemljama bio ozbiljan incident, u trenutnim okolnostima to je najmanje što se dešava. Ranije ove godine novinar, koji je ujedno i profesor na mom fakultetu, našao se na meti kampanje blaćenja. Dobio je i pisanu pretnju smrću na ulazu u zgradu. To je rezultat godina demonizacije medija, posebno slobodnih medija, i svih koji su kritični prema režimu.
Tokom protekle godine zaista smo zabeležili mnogo napada na novinare na platformi Mapping Media Freedom. Kakvu podršku novinari dobijaju? Kako vlasti postupaju u slučajevima pretnji i napada?
Većina javnih institucija ne odgovara na naše zahteve, a kada slučajevi dođu do suda, odugovlače se. To ohrabruje pretnje slobodnoj štampi i svima koji nisu povezani sa vladajućom partijom. Policija retko odgovara ili komunicira, osim saopštenja koja šalju svim medijima kada je nešto značajno u njihovom interesu. Jedini načini da prijavimo napade jesu preko novinarskih udruženja, koja rade odličan posao, i pokretanjem sudskih postupaka. Iz ličnog iskustva, NUNS i UNS imaju moj broj i svaki put kada se nešto desi, pozovu da provere da li sam dobro i da li mi je potrebna podrška.
Na ličnom planu, šta vas održava uprkos ovako sumornoj slici?
Nemam pojma! Pretpostavljam da se svi navikavamo na to i da smo se obavezali da živimo u stalno stresnoj klimi. Trudim se da ostanem koliko-toliko dobro, a ljudi kojima sam okružen veoma su važni. Treba uživati u malim stvarima koje podsećaju na normalan život. Svi smo znali u šta se upuštamo, pa smo ipak odlučili da to radimo. Kao novinari, veoma dobro znamo kakvo društvo pokušavamo da izgradimo. Sada smo odlučniji nego ikad da radimo svoj posao kako treba. Ne mogu da nas uplaše ili zaprete, jer je ono u šta verujemo jače od onoga što oni rade.
Šta vam se posebno izdvojilo iz ove godine?
Oduševljava me solidarnost među novinarima u Srbiji. U Novom Sadu su novinari u grupnom četu dogovarali kako da pokrivaju proteste, koordinisali sve — od čela do začelja kolone. Cilj je da se obezbedi bezbednost svih. Ne mogu da zamislim ovakav nivo solidarnosti bilo gde drugde.
Kako vidite budućnost nezavisnog novinarstva u Srbiji?
Mislim da budućnost medija zavisi od ishoda protesta. Trenutni pokret će u potpunosti odrediti našu budućnost. Ako vlast ostane na snazi, nastavićemo da svedočimo direktnim napadima na medije. Ako protesti budu uspešni, naša dužnost će biti da izgradimo društvo koje ceni slobodne medije. Teško je govoriti o budućnosti medija, a da se ne uzme u obzir kako će se protesti završiti.
Izvor: EFJ
