Lokalni
mediji pobunili su se protiv obavezne privatizacije, kako je to država
predvidela nacrtom strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do
2016. godine. U gradskim radio i televizijskim stanicama koje se finansiraju iz
opštinskih budžeta kažu da će ih privatizacija odvesti u propast, kao što je to
bio slučaj u najvećem broju medija koji su do sada privatizovani. Kako kaže
Slaviša Popović, direktor TV Niš, “nacrt je veliki korak unazad jer bi se
njegovim usvajanjem pogazila volja građana”.
Nezadovoljni
smo jer je 35.000 građana Niša potpisalo zahtev da se niška televizija
transformiše u javni servis, i to je Skupštini Srbije dostavljeno još 2007.
godine. I Skupština grada je donela isti zaključak jednoglasno. Mi upravo
zagovaramo opšti interes. U radnoj grupi koja je izradila ovaj nacrt nije bilo
predstavnika druge strane, i to iz Kragujevca, Niša, Pančeva, Novog Pazara,
Kruševca, Vranja i drugih. Nama se u unutrašnjosti zato čini da se južno od
Beograda ništa ne vidi. Ovo nije dobro rešenje i čini nam se da smo na putu da
uništimo sve što imamo da bismo posle to isto gradili – rekao je Popović.
Jovanka
Marović, direktorka RTV Kragujevac, poručila je da je dosadašnja privatizacija
lokalnih medija u većini slučajeva dovela do njihovog uništenja i do gašenja.
Ne
postoji nijedan primer privatizacije elektronskog medija u Srbiji koja je
uspela. Mi se zalažemo za to da postoji nacionalni javni servis, ali da se
zadrže i regionalni. U zemljama Evropske unije postoje modeli na koje Srbija
može da se ugleda i tu ne treba izmišljati ništa novo, već je potrebno samo da
primenimo ono što su uspešno uradili drugi.
Češka
je u EU ušla sa 85 odsto neprivatizovanih javnih medijskih kuća. Zna se koje se
televizije u Srbiji gledaju, koje su pod političkim uticajima, a koje ne.
Pravila EU dozvoljavaju da se regionalne televizije finansiraju iz javnih
prihoda, ali mogu da stiču novac i na druge načine – kaže Marovićeva.
Direktor
RTV Novi Pazar Denis Mavrić je rekao da se iz budžeta godišnje dobija 500.000
evra.
Godišnje
se zaradi pet miliona dinara, a rad televizije mesečno košta 3,5 miliona
dinara. Zato je pitanje ko je taj ko će da finansira ovu televiziju, dok u
Sandžaku jedna interesna grupa ima jednu regionalnu, jednu lokalnu televiziju,
dva štampana medija i jedan radio. Ako neko dođe u našu sredinu, biće mu jasno
u čijim će rukama biti svi mediji ako se ovako nastavi, što nije dobro – kaže
on.
Autor: Nebojša Radišić
