–
Nažalost, Srbija nije jedina u kojoj se beleži ovakvo stanje u medijima, jer
još u mnogim zemljama postoje slični problemi. Jedan od osnovnih problema jeste
i taj što političke vlasti ne preduzimaju mnogo toga kako bi uklonili sve
nedostatke u ovoj oblasti. Političari, naime, ne smatraju da je sloboda govora
toliko bitna jer mnogi iz državnih institucija žele da kontrolišu medije i ne
vole da budu kritikovani – napominje Kenig, koji je u Beogradu povodom održavanja
godišnje skupštine EFJ u Hotelu M u Beogradu.
Poslednjih
nekoliko godina u Srbiji je veliki broj novinara ostao bez posla, a u većini
medija ne postoje sindikati kroz koje bi se borili za svoja prava. Koliko je
bitno postojanje sindikata u medijima, odnosno socijalni dijalog?
–
U svakoj oblasti, ne samo u medijima, bitno je da se ljudi organizuju u
sindikate kako bi zaštitili svoja prava. Naime, ukoliko nema uslova za
socijalni dijalog, postoje lošiji uslovi za zaposlene i lošije poslovanje.
Određena istraživanja pokazuju da ukoliko postoji manje problema u društvu,
veće su mogućnosti za bolju ekonomiju. Sindikati upravo služe za pronalaženje
rešenja za mnoge probleme pri radu.
Trenutno
kod nas postoji više od hiljadu registrovanih medija. Mislite li da je to možda
previše za državu kao što je Srbija?
–
U zemljama u kojima je postojao preveliki broj medija, usled velike
konkurencije mnogi su se ugasili. Zapravo, broj medija ne može se
komentarisati, jer o tome da li ih je previše ili ne ipak odlučuje tržište.
Međutim, kada postoji previše medija problem je u tome što se u takvim
okolnostima onda više pažnje obraća na ostvarivanje profita i tržišnu utakmicu,
što ujedno dovodi do pada kvaliteta medijskog sadržaja. S druge strane, smatram
da je potrebno da postoji veliki broj novinara, kako bi građani mogli da budu
informisani u svim mestima i o svim oblastima koje ih zanimaju.
Koliko
je značajna uloga lokalnih medija, koji su u Srbiji inače u najtežoj situaciji?
–
Lokalni mediji su veoma značajni, jer ukoliko ne bi postojali ne bi se mogli
pokrivati lokalne vesti i događaji. Naime, lokalni događaji su svakodnevica
ljudi. Publiku zanima da li je u gradu kolaps, da li autobusi voze po redovnim
trasama, zašto nešto ne radi, postoji li negde korupcija i slično. To se jedino
može sa lokalnim novinarima, koji su na licu mesta i imaju dobre izvore.
Kako
rešiti problem netransparentnosti vlasništva u medijima u Srbiji?
–
Evidentno je da se inostrani vlasnici medija u Srbiji nisu pokazali kao dobri
vlasnici. Najbolje bi bilo pronaći ljude koji žele da rade u javnom interesu,
pošto većinu današnjih vlasnika interesuje jedino kako da ostvare profit. Bilo
je mnogo primera u SAD i u Velikoj Britaniji gde su mnogi mediji koji su dobro
radili i ostvarivali određeni profit zatvarani jer je smatrano da ne zarađuju
dovoljno. Novinarstvo i izdavaštvo, međutim, jesu oblasti u kojima ne treba sve
da bude u vezi s novcem i o tome treba raspravljati i pronaći zainteresovane
koji ne misle da će na taj način zarađivati kao što bi u automobilskoj
industriji. Kada se to bude shvatilo, verovatno je da će biti manje problema sa
transparentnošću vlasništva.
Prvog
dana na Skupštini u Beogradu raspravljali ste i o VAC-u. Možete li nam reći
nešto o tome?
–
VAC je bio vlasnik medija koji je imao ugovor sa EFJ koji nije ispoštovao, zbog
čega je ugovor i raskinut početkom ove godine. VAC, naime, nije omogućio
socijalni dijalog koji je obećao. Na osnovu iskustva sa ovom kompanijom,
raspravljali smo o tome koje smo lekcije naučili kako bi nam se slični gafovi
ne bi ponovili u budućnosti.
Kako
ocenjujete rad javnog servisa u Srbiji?
–
Javni servis je veoma značajan jer pre svega treba da bude model za sve druge
medije kada su u pitanju standardi. Javni servis bi u programima trebalo da
pokriva sve oblasti društva – kroz vesti, dokumentarce, zabavu, sport. Što se
tiče RTS-a, koliko vidim, on ima veliki kredibilitet što potvrđuje velika
gledanost domaćih serija i informativnog programa. Shvatam, ipak, da je RTS pod
velikim pritiskom javnosti u Srbiji, posebno imajući u vidu i problem koji
postoji sa naplatom pretplate.
Autor: Bojan Cvejić
Spek
