Ukoliko
Vlada narednog meseca usvoji Nacrt medijske strategije, sve medijske kuće u
Srbiji osim Radio-televizije Srbije i Radio televizije-Vojvodine moraće u
periodu od 18 meseci da budu privatizovane. Nacrtom medijske strategije koji je
u ime Ministarstva kulture uradila posebna radna grupa predviđeno je povlačenje
državnog udela iz informativnih kuća i postojanje samo dva javna servisa, a
nije ostavljen prostor za postojanje regionalnih. Upravo ove odredbe nacrta
izazvale su najbučniju polemiku na javnoj raspravi koja je minulog petka
održana u Nišu. Predstavnici medija iz Niša, Aleksinca, Vranja, Pirota i
ostalih mesta u ovom delu Srbije uglavnom su isticali da strategija mora da
ostavi prostor za formiranje regionalnih servisa, uz objašnjenje da samo dva
javna servisa ne mogu da adekvatno proprate zbivanja u svim regionima u Srbiji.
Uz podsećanje da je od 2002. godine, kada je uvedena zakonska obaveza da mediji
budu privatizovani, u Srbiji bez posla ostalo 1.000 novinara a stotinak
medijskih kuća je ugašeno, čule su se i ocene da bi dalja privatizacija bila
pogubna za srpsku medijsku scenu. Glavni urednik Niške televizije Dragan
Miljković istakao je da oni koji budu odlučivali o statusu ove televizije
moraju da uzmu u obzir da je 35.000 Nišlija potpisalo peticiju da NTV opstane
kao regionalni javni servis. „Jasno nam je da je glavna kočnica ideje o
formiranju regionalnih javnih servisa novac za njihovo finansiranje. Imamo
nekoliko predloga kako bi se sredstva obezbedila, ali smatramo da je najbolje
da se zakonom ustanovi obaveza grada da iz budžeta izdvaja određeni iznos za
regionalni javni servis. Sve drugo, kao što je recimo ustanovljavanje pretplate
za regionalne javne servise, ovde na siromašnom jugu bilo bi neizvodljivo“,
naglasio je. Urednica TV Kragujevac Verica Kragus zapitala se zbog čega se
zagovara totalna privatizacija medija kada se zna kakve su posledice dosadašnje
privatizacije medijskih kuća u Srbiji. „Praksa je pokazala da ne postoji
nijedan privatizovani medij u kome se insistira na javnom interesu“, izjavila
je.
Ideju
o postojanju regionalnih javnih servisa podržali su i predstavnici lokalne
vlasti u Nišu. Predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković istakao
je da kreatori medijske strategije moraju da ispoštuju želju građana Niša da
imaju televiziju na kojoj će moći da se informišu o svim zbivanjima u svom
gradu.
Predsednica
Udruženja novinara Niša Dragana Kocić izjavila je da je veliko pitanje koliko
će medijska strategija moći da bude realizovana, s obzirom na objektivne
okolnosti na srpskoj medijskoj sceni. „Dobro je što se insistira na povlačenju
države iz medija da bi se ostvarilo objektivno informisanje. Međutim, moje
dugogodišnje iskustvo govori da će se na taj način stvoriti prostor da se
medijima bave neki ljudi kojima to nije posao. Uvek postoji mogućnost da oni
koji imaju novac iskoriste to što će mediji biti ostavljeni na cedilu posle
povlačenja države da pokušaju da kroz medije plasiraju neka svoja viđenja i
interese“, istakla je.
Slobodan
Kremenjak, advokat ANEM-a i član radne grupe koja je pisala Nacrt medijske
strategije, istakao je da u našoj zemlji ne postoje uslovi za postojanje
velikog broja regionalnih javnih servisa.
Advokat
Danilo Nikolić istakao je da strategija postavlja temelje drugačijeg
novinarstva u Srbiji. „Cilj nam je da zaživi sloboda medija kao čuvara demokratije
kroz donošenje novih zakona i podzakonskih akata. Da bi se sačuvala nezavisnost
medija, predviđeno je da se država u roku od 18 meseci povuče iz vlasništva
svih novina i televizija. Međutim, svesni da je sve teže naći mesto pod
ekonomskim suncem, predložili smo i mere koje država treba da preduzme radi
opstanka medija“, rekao je.
Na
javnoj raspravi je takođe istaknuto da se strategija odnosi na razvoj medija do
2016. godina. Ono što je novina u ovoj strategiji a što nijedan zakon do sada
kod nas nije predvideo, jeste predlog da u slučaju da se mediji ne privatizuju
u roku od 18 meseci, njihove akcije pređu u državno vlasništvo i dele se svim
građanima. Predviđa se, takođe, definisanje javnog interesa i državno
finansiranje medija samo kroz projekte i samo za ostvarivanje javnog interesa,
a osnovni izvor finansiranja ostala bi i dalje pretplata. Nacrtom strategije se
insistira na javnosti vlasništva pa će, ukoliko ovaj dokument bude usvojen,
svaki medij morati da javno objavi ko su mu vlasnici, ko su najznačajniji
finansijeri i koliko para dobija od države kroz razne projekte.
Autor: Biljana Ljubisavljević
