Amerikanci nemaju RRA, imaju Čelsi Hendler.
Mi imamo Ivana Ivanovića i RRA. Preko srpske ambasade u Americi televizija
Hendlerove je pozvana da se javno izvini Srbima. Kad Ivan ispriča vic, onda se
ne izvinjava.
Pitam
se da li je ovaj poslednji bio smešan i RRA? Da li će se cerekati sve dok ne
izbije međunarodni incident i ponovo jedan šou-program preraste u političku
debatu. Kad uvrediš drugu naciju i veru, da li je logično da javno kažeš: „Neka
me tuže” ili
„Izvin’te
nisam smešan. Neću više. Povlačim se.” Pa onda još objašnjavaš šta je humor.
Spomeneš u udarnom terminu Al Kaidu, Hrvate i atomsku bombu u istoj rečenici i
misliš „večeras sam uveo nove aršine u domaću TV tragikomiku”.
Kaže
taj Ivan da je „Čelsi preterala u tom smislu da u njenom humoru nema nimalo
istine. Tada humor prelazi u vređanje”. Ako Suljo uvek kasno skonta,
Crnogorac
se odmara posle dobro prospavane noći, a Piroćanac ima zmiju u džepu, tu mora
da ima istine. Njega je zagolicalo što Hrvata nema u vicevima. Pa je rešio da
preseče. Uz to je nahvalio saradnju svoje televizije sa RRA. Baš lepo. Ja se
pitam da li bilo ko iz te agencije ima televizor kod kuće i da li imaju lice
kojem je službena dužnost da gleda rialitije, šou-programe, razbibrige miliona.
Ili gledaju samo kad gostuje Sting?
Reaguju
oni, ali tek kada svi vozovi prođu. Do sledećeg šoua, sledećeg incidenta, seksa
uživo, uvrede Jevreja, Hrvata, Bušmana ili zdrave pameti. Šekspir je pisao i
komedije. Žanrovski se zovu komedije zapleta. Ali u to vreme zabavljačima su
vikali ‘buu’ kada bi preigravali napisani scenario.
Autor: Ivana Stojanov
