U
raspravi o Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016.
godine, održanoj u velikom amfiteatru NBS-a, predstavnici države, novinarskih
udruženja i urednici medija razgovarali su o tome ko treba da bude vlasnik
medija, kako oni treba da se finansiraju i kako da sačuvaju nezavisnost.
Glavni
kamen spoticanja Nacrta strategije razvoja medija je povlačenje države iz
vlasništva nad medijima.
Prema
rečima člana Radne grupe Zorana Sekulića, dok je država vlasnik, ona ima
otvoren kanal za direktan politički uticaj na uređivačku politiku i postupanje
medija.
U
evropskoj asocijaciji novinskih agencija čiji je Tanjug član, 17 agencija je u
privatnom vlasništvu, 14 u javnom vlasništvu, izjavila je direktorka Tanjuga
Branka Đukić.
Predstavnici
EU smatraju da strategiji nedostaje analiza trenutnog stanja u medijima, ali to
nisu jedine primedbe.
„Jedno
područje na koje je EU posebno osetljiva kada ocenjuje države buduće kandidate
je područje transparentnosti medijskog vlasništva i medijske koncentracije. Oko
ovog pitanja nije postignuta saglasnost, da se to reši posebnim zakonom“,
rekla je predstavnica Evropske komisije Sandra Bašić Hrvatin.
U
novinarskim udruženjima pitaju se kako će izgledati konačan tekst strategije.
Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je naveo da se od prošlog leta ne zna kakav
je stav države i Ministarstva kulture o medijskoj strategiji. „Kriju svoj
stav o tome kao zmija noge“, rekao je Obradović.
Državni
sekretar Ministarstva kulture Dragana Milićević-Milutinović izjavila je da ne
vidi šta bi na to mogla da odgovori, osim da se konačan tekst napravi posle
javne rasprave. „Mi nemamo nikakvu obavezu da vama šaljemo, niste vi
tvorci strategije“, rekla je Milićević-Milutinović.
Po
okončanju javne rasprave o medijskoj strategiji, koje su do sada održane u
Kragujevcu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Nišu, konačnu odluku o tom dokumentu
doneće Vlada Srbije. Javna rasprava će trajati do 15. jula, a strategija bi
trebalo da bude usvojena u septembru.
